Ove nedelje se obeležava 25. godišnjica lansiranja svemirskog teleskopa Habl. I dok on i dalje prikuplja podatke i snimke, njegov naslednik je na putu. Svemirski teleskop Džejms Veb - nazvan po čoveku koji je bio na čelu NASA-e tokom 1960-ih godina – sada je u fazi sastavljanja i testiranja pred lansiranje zakazano za 2018. godinu. Opservatorija vredna 8 milijardi dolara napravljena je kako bi proširila znanje prikupljeno uz pomoć Habla i novih gigantskih teleskopa na zemlji.
Svemirski teleskopi Habl i Veb imaju dosta toga zajedničkog. Oba rade u svemirskom vakuumu, imaju ogledala koja prikupljaju svetlost sa udaljenih zvezda, koriste radio signale za prenošenje slika i napajaju se sunčevom energijom. Ali za razliku od Habla, Džejms Veb ima infracrveni teleskop, objašnjava naučnik na projektu Met Grinhaus.
“Uz pomoć toga, Veb će moći da vidi praiskonska tela, ona svemirska tela koja su najstarija u univerzumu”.
Zbog toga će Veb biti poslat milion i po kilometara iznad zemljine atmosfere, za razliku od Habla koji leti u nižoj zemljinoj orbiti i može da uoči samo vidljive, ultraljubičaste i male segmente infracrvenog spektra.
“Ta infracrvena radijacija nam omogućava da zavirimo u oblake zvezdane prašine u opskurnim delovima univerzuma, tamo gde se rađaju zvezde svuda oko nas. Možemo da vidimo karakteristike pojedinačnih atoma u molekulima u svemiru što će nam pojasniti hemiju koja se tamo odvija”.
Veoma lagana ogledala na Vebu su takođe šest puta veća od onih na Hablu, a njegovim instrumenti moraju da budu na ekstremno niskim temperaturama.
“Na više od minus 200 stepeni Celzijusa, što je krionička temperatura. Razlog za to je zato što sve iznad apsolutne nule emituje infracrvenu svetlost. Da nismo rashladili, on bi sam sebe zaslepeo emisijama infracrvene svetlosti”.
Višeslojni omotač štiti Veb od svetlosti sa Sunca i one koja se reflektuje sa Zemlje i Meseca kako se teleskop ne bi pregrejao i blokirao astronomske signale.
Kombinacija sve te visoke tehnologije čini Veb 100 puta snažnijim od Habla.
“Postoje neke specijalne mogućnosti ovih instrumentata koji nam omogućavaju da posmatramo čak 100 galaksija u isto vreme i da simultano dobijamo njhov spektar”.
Ostalo je tri godine do lansiranja Veba te je on sada u fazi sastavljanja i testiranja. Grinhaus kaže da njegov tim mora da izbegne grešku kao kada je Habl poslat u svemir sa neispravnim ogledalom.
“Jedna od bitnijih stvari koje smo naučili od Habla jeste da Habl nije prošao kroz potpuni optički test, kada se kroz čitavu opservatoriju pusti svetlost na isti način kako će to izgledati u svemiru, i da se utvrdi da sve funkcioniše”.
Veb, za razliku od Habla, neće moći da se popravlja u svemiru što znači da tim ima samo jednu šansu da sve uradi kako treba.
“Kao i sa Hablom, verovatno ćemo i posle ove misije, kada pogledamo unazad shvatiti da najvažnija otkrića i najvažnija pitanja na koja smo dobili odgovor, nisu bila ona pitanja koja smo imali na umu kada smo dizajnirali i sastavljali teleskop”.
Habl je obavljao posao mnogo duže nego što se očekivalo, a Grinhaus se nada da će isto biti i sa Vebom. Svemirski teleskop Džejms Veb je zajednički projekat svemirskih agencija Sjedinjenih Država, Evrope i Kanade.