Linkovi

Vašington se od ponedeljka oprašta od Džordža Buša starijeg


Džordž Buš stariji u Beloj kući

Kovčeg sa posmrtnim ostacima bivšeg američkog predsednika Džordža H.W. Buša od ponedeljka veče će biti izložen u zgradi američkog Kongresa, dok Amerikanci odaju poštu 41. predsedniku.

Zgrada Kongresa će do srede ujutro biti otvorena za zvaničnike i građane, koji žele da odaju počast Bušu.

Memorijalna služba biće održana u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu, dok će Buš biti sahranjen u četvrtak u kompleksu njegove predsedničke biblioteke u Teksasu.

Džordž H.W. Buš, čovek rođen bez partijskog pedigrea, ali sa osećanjem za čast, obaveze i službu svojoj zemlji koju je vršio tokom poslednjih 60 godina XX veka, preminuo je u petak u 94. godini.

Bela kuća je saopštila da će predsednik Donald Tramp prisustvovati sahrani.

Portparolka Bele kuće Sara Sanders napisala je u izjavi da će sreda biti dan žalosti u SAD i da su zastave na Beloj kući već spuštene na pola koplja.

Tokom života na svetskoj sceni i najvišim nivoima američke političke pozornice, Buš je gubio i dobijao izbore pre nego što je postao lider Amerike 1989. A tada, kada je SAD opadala a nezaposlenost rasla, napustio je kancelariju nakon četiri godine, ne uspevši da osvoji reizbor 1992.

On je obeležio početak svog predsednikovanja inaoguracionim govorom u kome je rekao da "novi vetrovi duvaju" i da se "čini da je svet osvežen slobodom izgleda ponovo rođen; u čovekovom srcu, ukoliko ne u stvarnosti, dan diktatora je gotov. Totaliratna era prolazi, njene stare ideje oduvane su poput lišća sa prastarog, beživotnog drveta".

Njegov proglas uskoro se pokazao proročkim, padom Berlinskog zida i kolapsom Sovjetskog Saveta koji se dogodio pri početku njegovog predsednikovanja. Buš se sastao sa sovjetskim liderom Mihajlom Gorbačovom malo nakon pada Berlinskog zida. Njihovi razgovori na Malti viđeni su kao važan korak ka potpisivanju Sporazuma o smanjenju strategijskog naoružanja 1991.

Sovjetski predsednik Mihajl Gorbačov, levo, i predsednik Džordž Buš stariji rukuju se nakon potpisivanja sporazuma u Beloj kući u Vašingtonu, 1. juna 1990.
Sovjetski predsednik Mihajl Gorbačov, levo, i predsednik Džordž Buš stariji rukuju se nakon potpisivanja sporazuma u Beloj kući u Vašingtonu, 1. juna 1990.

Tokom svoje četiri godine u Beloj kući, Buš je naredio vojnu operaciju u Panami za zbacivanje njenog lidera koji se bavio trgovinom kokainom, Manuela Noriegu. Kasnije, poslao je trupe na Bliski istok kako bi odvratio iračkog diktatora Sadama Huseina od pokušaja da zauzme naftom bogati Kuvajt. To je bio verovtno vrhunac Bušovog predsednikovanja - procenat podrške među glasačima u SAD dostigao je 89 odsto, sa vatrometima na noćnom nebu iznad Vašingtona koji su pozdravljali uspešnu misiju.

Tokom kasnijih analiza, Bušov prepad u Kuvajtu smatran je za nešto manje od potpune pobede, pošto su mnoge iračke trupe odbačene nazad u svoju zemlju, umesto zarobljene ili ubijene, a Sadam Husein je ostao na vlasti da bi bio zbačen 2003. u američkoj intervenciji koju je naredio Bušov sin, predsednik Džordž Buš mlađi.

Stariji Buš rekao je da je odbacio ideju zbacivanja iračke vlade zbog toga što bi to donelo "nemerljive ljudske i političke gubitke. Bili bismo prisiljeni da okupiramo Bagdad i da, zapravo, vladamo Irakom".

Arhiva - Novoizabrani predsednik Džordž Buš stariji, desno, i njegova žena Barbara Buš, pozdravljaju učesnike pobedničkog mitinga 8. novembra 1988, u Hjustonu, Teksas.
Arhiva - Novoizabrani predsednik Džordž Buš stariji, desno, i njegova žena Barbara Buš, pozdravljaju učesnike pobedničkog mitinga 8. novembra 1988, u Hjustonu, Teksas.

Predanost zemlji od mladih dana

Bušova predanost svojoj zemlji došla je od mladih dana. On je bio mornarički pilot u Drugom svetskom ratu, koji je napadao japanske ciljeve u svojoj 18. godini u jednoj od najvećih vazdušnih bitki, Borbi u Filipinskom moru. Kasnije, okončao je jednu misiju nakon što mu je avion pogodio protivavionski top, izazvavši požar u motoru. Iskočio je iz aviona i spasen je iz voda oko Boninskih ostrva.

Na putu ka predsedničkom kabinetu, Buš je držao različite ključne pozicije tokom godina, često smatran od republikanskih predsednika za najkvalifikovanijeg čoveka u američkom javnom životu. Služio je kao ambasador SAD u Ujedinjenim nacijama početkom 1970-ih, bio predsedavajući Republikanskog nacionalnog komiteta malo zatim, zatim glavni izaslanik SAD u Kini sredinom 1970-ih. Kasnije, bio je direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA).

Nije uvek bio uspešan političar. Izgubio je izbore za Senat SAD 1964. godine, gde je kasnije osnovao naftnu kompaniju. Pobedio je na izborima za mesto u Predstavničkom domu, pre nego što je izgubio još jednu trku za mesto u Senatu. Taj gubitak ga je postavio na put ka visokim postavljenjima u 1970-im godinama.

Arhiva - Bivši predsednik Džerard Ford, levo, pruža podršku svom republikanskom kolegi i predsedničkom kandidatu Ronaldu Renangu i kolegi Džordžu Bušu, tokom poslednjeg dana kampanje u Periji, Ilinois 3. novembra 1980.
Arhiva - Bivši predsednik Džerard Ford, levo, pruža podršku svom republikanskom kolegi i predsedničkom kandidatu Ronaldu Renangu i kolegi Džordžu Bušu, tokom poslednjeg dana kampanje u Periji, Ilinois 3. novembra 1980.

Reaganov mandat

Buš je bio u trci za republikanskog predsedničkog kandidata 1980, ali je izgubio od tadašnjeg guvernera Kalifornije, Ronalda Regana, koji je postavio Buša za svog kandidata za potpredsednika u dve uspešne kampanje, 1980. i posle opet nakon četiri godine.

Sa Reganom koga je Ustav SAD sprečio da služi više od dva mandata, Buš je pripremio predsedničku trku 1988, pobedivši demokratskog kandidata, guvernera Masačusesa, Majkla Dukakisa.

Ta kampanja bila je obeležena nepopularnim političkim televizijskim spotom koju je napravila grupa koja je podržavala Buša, u kojoj je Dukakis opisan kao slab prema kriminalu, pošto je kao guverner dao vikend odustvo osuđenom ubici, Afroamerikancu Viliju Hortonu, koji je onda silovao belkinju i napao njenog belog verenika. Neki kritičari smatrali su reklamu za rasističku i pokušaj da se igra na strah belaca od kriminala koji vrše crni ljudi.

Arhiva - Bivši republikanski predsednik Džordž Buš stariji, levo i bivši predsednik Bil Klinton, tokom njegove posete Bušovima, poziraju za fotografiju sa Salijem, labrador retriverom, koji je bio prvi pomoćni pas Bušovih u Kenebankportu, Mejn, 25. juna 2018.
Arhiva - Bivši republikanski predsednik Džordž Buš stariji, levo i bivši predsednik Bil Klinton, tokom njegove posete Bušovima, poziraju za fotografiju sa Salijem, labrador retriverom, koji je bio prvi pomoćni pas Bušovih u Kenebankportu, Mejn, 25. juna 2018.

Četiri godine kasnije, međutim, Buš je izgubio u trci za predsednika od guvernera Arkanzasa, Bila Klintona, mada su njih dvojica postali prijatelji, povremeno viđeni kao bivši predsednici koji nadziru napore nakon prirodnih katastrofa.

Arhiva - Predsednik SAD Džordž Buš mlađi sedi za stolom u Ovalnom kabinetu tokom prvog radnog dana nakon inauguracije, 20. januara 2001, dok ga posmatra njegov otac, bivši predsednik Džordž Buš stariji.
Arhiva - Predsednik SAD Džordž Buš mlađi sedi za stolom u Ovalnom kabinetu tokom prvog radnog dana nakon inauguracije, 20. januara 2001, dok ga posmatra njegov otac, bivši predsednik Džordž Buš stariji.

Bivši državnik

U svojim godinama u penziji, Buš je gledao kako jedan od njegovih sinova, Džordž Buš mlađi, dva puta pobeđuje u tric za predsednika, što je drugi put u američkoj istoriji da su i otac i sin bili predsednici SAD. Buš je prisustvovao otvaranju svoje predsedničke biblioteke u Koledž stejšonu, Teksas i bio poštovan kao bivši državnik. Ali u nekoliko slučajeva, kada je već bio ograničen na invalidska kolica u borbi sa vrstom Parkinsonove bolesti, morao je da se izvinjava zbog neprikladnog dodirivanja žena koje su stajale pored njega, nakon što bi pričao šale sa seksualnom konotacijom.

Buš je bio u braku 73 godine sa Barbarom, devojačko prezime Pirs, ženom koju je upozao dok su bili tinejdžeri. To je bio najduži brak među predsedničkim parovima u SAD. Ona je preminula u 92. godini, aprila 2018.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG