Linkovi

Preminuo američki kongresmen i borac za ljudska prava Džon Luis


Kongresmen Džon Luis u svojoj kancelariji na Kapitol hilu, 10. maja 2007.

Džon Robert Luis (80), poznati borac za ljudska prava Afroamerikanaca i dugogodišnji američki zakonodavac, preminuo je nakon duge borbe sa rakom pankreasa.

Džon Luis proslavio se kao vođa modernog američkog pokreta za ljudska prava u 1950-im i 60-im godinama. Kada je imao 23 godine, tesno je sarađivao sa Martinom Luterom Kingom mlađim i bio je poslednji živi ključni govornik na maršu na Vašington 1963, na kom je King održao svoj poznati govor "Ja imam san". Tokom tog istorijskog okupnjanja, Luis je podsetio Ameriku na snagu pokreta za građanska prava.

"Snagom naših zahteva, naše odlučnosti i naše brojnosti, razdvojićemo segregacioni Jug u hiljadu delova i sastaviti ih u slici Boga i demokratije. Moramo reći: 'Probudi se Ameriko! Probudi se! 'Jer ne možemo se zaustaviti i nećemo i ne možemo biti strpljivi", rekao je Luis pred 250.000 ljudi.

Bivši američki predsednik Barak Obama je rekao: "Na toliko načina, Džonov život je bio izuzetan. Ali, on nikada nije verovao da je ono što je on učinio više od onoga što to može učiniti bilo koji građanin ove zemlje. Verovao je da u svima nama postoji sposobnost za veliku hrabrost, želja da se čini ono što je ispravno, spremnost da vole svi ljudi i da im produžimo svoja Bogom data prava na dostojanstvo i poštovanje. I to zato što je on video najbolje u svima nama i da će i dalje, čak svojom odlaskom, služiti kao svetionik na tom dugom putu ka savršenijem društvu."

Predsednik Tramp na Tviteru je napisao da je "ožalošćen zbog vesti o smrti heroja borbe za građanska prava i uputio izraze saučešća Luisovoj porodici u svoje i ime prve dame, Melanije Tramp." ​

Od skromnih početaka do vođe građanskih prava

Rođen 21. februara 1940, u predgrađu Troja u Alabami, Džon Luis bio je sin berača pamuka koji je odrastao na rasno podeljenom jugu. Nije imao pravo glasa, nije mogao da se upiše na koledž, niti da dobije člansku kartu biblioteke, jer je bio crnac.

Odlučan da bude deo borbe za jednaka prava, Luis je dplomirao na Univerzitetu Fisk u Nešvilu 1963. na religiji i filozofiji.

Kao student, organizovao je sedeće demonstracije protiv segregacijskog "Samo za belce" šaltera za preuzimanje hrane u menzi, kao i bojkot autobusa. Luis je bio jedan od 13 prvobitnih "Freedom Riders", aktivista koji su bili prebijeni i uhapšeni jer su sedeli pored belih putnika u autobusu na međudržavnoj liniji na Jugu.

Džona Luisa brutalno je pretukla policija u Alabami kada je učestvovao u maršu za građanska prava u Selmi u Alabami, 1965.
Džona Luisa brutalno je pretukla policija u Alabami kada je učestvovao u maršu za građanska prava u Selmi u Alabami, 1965.

Dve godine kasnije, kao predsedavajući uticajnog Studentskog koordinacionog nenasilnog odbora, pomogao je registraciji na hiljade crnih glasača u mestima poput Alabame i Misisipija. "Oduvek sam se borio za ono što je ispravno", rekao je Luis.

Životne prekretnice

Kao 25-ogodišnji aktivista, Luisa su teško pretukli državni policajci Alabame, kada je sa 600 mirnih demonstranata marširao zahtevajući pravo glasa preko mosta Emund Petus u Selmi, Alabama, 7. marta 1965. Luis je tada pretrpeo frakturu lobanje. Televizijski snimci incienta, poznati kao "Krvava nedelja", izazvali su nacionalno buđenje i kraj rasne diskriminacije.

"Krvavo sam pretučen i na mene je bačen suzavac, tokom borbe za ono što je dobro za Ameriku. Naša zemlja nikada ne trba da bude ista zbog onoga što se dogodilo na tom mostu", rekao je Luis o tom istorijskom događaju.

Kasnije te godine, Luis je stajao pord predsednika Lindona Džonsona kad je potpisivao ključni 1965. zakon o glasanju. Taj zakon je ukinuo diskriminatornu praksu glasanja koja je crncima ograničavala dobijanje političkih prava.

Uspeh

Pokret za zaštitu ljudskih prava doneo je Luisu političku karijeru. Izabran je u Savet Altanta Sitija 1981. Luis je izabran u Kongres 1986, nazivajući to "počašću života". Služio je 17 mandata u Predstavničkom domu kao predstavnik Petog distrikta u Džordžiji.

Kongresmen Džon Luis prevodi marš hiljada ljudi u Alanti, 24. marta 2018. Učesnici marša tražili su veću kontrolu oružja i sprečavanja pucnjava po školama.
Kongresmen Džon Luis prevodi marš hiljada ljudi u Alanti, 24. marta 2018. Učesnici marša tražili su veću kontrolu oružja i sprečavanja pucnjava po školama.

Luis, koga su zvali "savest Kongresa", borio se za jednakost zarada za manjine, reformu krivičnog pravosuđa, bezbednost oružja i zdravstvenu zaštitu za sve. Kao priznanje za dostignuća, predsednik Barack Obama 2011. godine odlikovao ga je predsedničkom Medaljom za slobodu, što je najviša civilna počast nacije.

"Svaki dan života Džona Luisa bio je posvećen ostvarivanju slobde i pravde za sve", rekla je predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi. "Kao što je rekao pre 57 godina tokom marša na Vašington, stojeći u senci Linkolnovog spomenika: 'Naše misli, duše i srca ne mogu biti spokojni dok ne postoje sloboda i pravda za sve ljude.' Koliko je to prikladno da je čak i poslednjih nedelja njegove borbe sa rakom, Džon sakupio snagu da poseti mirne proteste na kojima je najnovija generacija Amerikanaca izašla na ulice kako bi preuzela nezavršeni posao po pitanju rasne pravde".

Lider većine u Senatu, Mič Mekonel, je rekao: "Istorija naše velike nacije stremila je samo ka pravdi zato što su veliki ljudi kakav je bio Džon Luis preuzeli odgovornost na sebe kako bi pomogli da se to savlada. Naša nacija nikad neće zaboraviti tog amričkog heroja".

Dok se bio podvrgnut tretmanu protiv raka, Luis se vratio u Alabamu kako bi učestvovao na 55 komemoraciji marša za pravo glasa preko mosta Edmunt Petus. "Moramo izaći i glasati kao da nikad, nikad pre nismo glasali", rekao je on. "Ja neću odsutati. Neću se predati. Nastavićemo borbu. Moramo da iskoristimo svoje pravo glasa kao nenasilni instrument ili alat kako bismo spasili dušu Amerike".

Pre svoje smrti, Luis je podržao bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena za demokratskog kandidata za predsedničke izbore, u aprili 2020. U svom poslednjem javnom obraćanju, kongresmen je rekao: "Ne mogu da stojim po strani i posmatram predsednika (Donalda) Trampa kako anulira napredak za koji smo se tako naporno borili".

Luisov dugogodišnji prijatelj i kolega u borbi za ljudska prava, aktivista Džesi Džekson, rekao je da će Luis biti pamćen zbog rizikovanja sopstvenog života kako bi promenio Ameriku nabolje.

Fern Robinson učestvovao je u pisanju ove priče.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG