Nova zakonska rešenja predložena u oblasti bezbednosti, ukoliko budu usvojena, predstavljaće korak unazad u odnosu na rešenja koja se sada primenjuju i mogla bi dovesti do urušavanja sistema, rečeno je između ostalog javnoj raspravi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) posvećenoj predloženim promenama zakona u sektoru bezbednosti.
Reč o izmenama i dopunama zakona o odbrani, o Vojsci Srbije, o BIA i o policiji kao i o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Osim loših rešenja koja su ponuđena mnogo više zabrinjava način na koji se obavljaju te izmene i trendovi koji su primetni u sektoru bezbednosti, ponajpre jačanje moći institucija u sektoru bezbednosti, a na uštrb ljudskih prava, rekao je Predrag Petrović iz BCBP-a.
Tim izmenama ruši se sve ono pozitivno što je postignuto u proteklom periodu, dok istovremeno rastu diskreciona prava političara koji su na vrhu tih sistema, rekao je on.
"Predlozi zakona danas se usvajaju 'na kilo', ne postoji prostor za ozbiljnu javnu raspravu u kojoj bismo detaljno razmitrili predloženja rešenja. Sva rešenja pokušavaju da se proture kao sitna i beznačajna, a zapravo su vrlo važna", rekao je Petrović i ocenio da se sve to radi u senci unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i rasprave o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa.
Vlast tvrdi da će te izmene doprineti ubrzavaju evropskog puta Srbije, rekao je Petrović, ali pre će eventualno usvajanje tih zakona smanjiti stepen odgovornosti vlasti i dostignuti nivo demokratije.
"Kad sagledamo sve - loša rešenja, loše trendove i loše načine usvajanja - dolazimo do toga da nas sve to udaljava od EU, jer ovim rešnjima načinima i trendovima urušavaju se institucije, smanjuje se stepen odgovornosti, stepe vladavine prava, zaštite ljudskih i stepen demokratije", zakljhučio je Petrović.
Predstavnica BCBP Katarina Đokić je rekla da je dobro što je država prepoznala potrebu da se menja zakonska regulativa iz oblasti bezbednosti, ali da ono što je predviđeno za izmenu zapravo ne treba da se menja i da promena može da bude štetna.
Tako, u preloženim izmenama Zakona o vojsci proširuju se ovlašćenja Vojne policije na obezbeđivanje ljudi i van vojske, o čemu diskreciono može da odlučuje resorni ministar. To znači da postoji opasnost da se Vojna policija pretvori u neku vrstu privatnog obezbeđenja, koje plaćaju svi građani. Istovremeno, otvara se mogućnost da se pribavljaju podaci o ljudima koji su u okruženju ljudi koji su pod zaštitom, bez obaveštavanja ljudi o kojima se podaci prikupljaju.
Preloženim promenama Vojnoj policiji se daju ovlašćenja i da deluje protiv civilnih lica, odnosno da po eventualnom postupanju nije dužna da pozove civilnu Policiju i lice preda njoj.
Po pitanju Zakona o odbrani, Katarina Đokić smatra da je loše rešenje da se veoma široko definiše koji su to podaci tajni iz sistema odbrane.
"Ne sporimo da postoje određeni podaci u sistemu odbrane čija bi otkrivanje štetilo nacionalnoj bezbednosti, ali već postoji zakon o zaštiti podataka. Ako ovako široko definišemo koja je to vrsta podataka, možemo doći do toga da bilo kakvo raspitivanje o radu Ministarstvu odbrane može postati tabu", rekla je ona i ocenila da kao da se vraćamo u situaciju pre 2000. godine, "kada smo morali da objašnjavamo šta je to civilna kontrola i zašto je ona važna".
"Ako donosioci odluka imaju široka diskreciona ovlašćenja, ako rade u mraku i ne podnose nikome račune, postoji veliki prostor za zlouptrebu što može dovesti do urušavanja sektora bezbednosti, kada svaki i najmanji rizik po Srbiju potaje pretnja. Zato je demokratska kontrola veoma važna", zaključila je Katarina Đokić.
Predstavnik BCBP Saša Đorđević podsetio je da je Zakon o policiji menjan pre samo dve godine i da je tada rečeno da će on omogućiti da se sprovede reforma te službe. "Postavlja se pitanje šta se desilo u dve i po godine pa da vlada predlaže izmene", kaže Đorđević.
Predstavnik Centra za primenjenu bezbednost Milan Lipovac rekao je da mu je jasno da javnost ima potrebu za većom kontrolom sistema bezbednosti ali da takođe treba imati u vidu da je reč o specifičnoj oblasti u kojoj neka načela mogu biti u koliziji sa drugim, poput načela konspirativnosti sa načelom transparentnosti.
Sektor bezbednosti deluje u uslovima u kojima moraju postojati neka diskreciona ovlašćenja, rekao je on. Komentarišući zamerke da se proširuje mogućnost prijema ljudi u policiji bez konkursa, Lipovac je rekao da mnoga radna mesta ne mogu biti popunjena preko konkursa i kao primer naveo prikrivene islednike ili doušnike.
Lipovac je rekao da u sektoru bezbednosti ima problema sa kadrovima i njihovim znanjem ali da on ima velike rezerve prema ocenama da predložene zakonske izmene mogu dovesti do urušavanja sistema i demokratije.