Linkovi

Ponovo se povećava količina dozvoljenog kancerogenog aflatoksina – petostruko


Vlasti u Srbiji ponovo su podigle propisani dozvoljeni nivo koncentracije otrova aflatoksin u hrani, ovoga puta čak za 400 odsto, odnosno pet puta. Naime, kako je na Tviteru obelodanio narodni poslanik Demokratske stranke i nekadašnji pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Goran Ješić, koji je pre nekoliko godina i pokrenuo tadašnju aferu „Aflatoksin“, ministar poljoprivrede Branisav Nedimović potpisao je izmene u pravilniku 31. avgusta kojima se dozvoljeni nivo aflatoksina podiže se sa 0,05 na 0,25 mikgrograma po kilogramu. Ješić je na Tviteru objavio i fotografiju pomenutog, potpisanog dela dokumenta. Pravilnik će se primenjivati od 30. novembra naredne godine.

Iako zvaničnih objašnjenja još uvek nema, prema prvim reakcijama u javnosti razloge za ovakvu odluku treba tražiti u bavljenju posledicama ovogodišnje suše, koja na ubranom i uskladištenom kukuruzu pogoduje razvoju gljivica "Aspergillus flavus", koje stvaraju kancerogeni aflatoksin.

Aflatoksin se zbog ovoga može pronaći u svim namirnicama od kukuruza i kukuruznog brašna, ali i u proizvodima mlekarske industrije, preko mleka dobijenog od krava koje su se hranile kontaminiranom hranom na bazi kukuruza.

Afera Aflatoksin 2013.

Poslednja afera u vezi sa aflatoksinom izbila je 2013. godine. Iako je godinu ranije zabeležena povećana koncentracija aflatoksina u mleku, izostala je reakcija vlasti, kako pokrajinske koju su vodile demokrate, tako i republičke koju je vodio SNS. Zainteresovali se nisu ni mediji. Tek kada je početkom 2013. godine tadašnji pokrajinski sekretar za poljiprivredu, demokrata Goran Ješić, takođe preko Tvitera, objavio rezultate ispitivanja mleka na prisustvo aflatoksina, janvost se uzburkala.

Vlada Srbije tvrdila je da štiti stočare, koje „neodgovorna“ opozicija na repubičkom i vlast na pokrajinskom nivou u Vojvodini želi da uništi, a pokrajinske vlasti da vlada Srbije truje građane.

Vlada je, nakon sušnog leta, početkom 2013. godine povećala dozvoljenu količinu ovog otrova za čak deset puta – sa 0,05 na 0,5 mikrograma po kilogramu, da bi posle nekoliko meseci snažnog pritiska javnosti – medija, opozicije i građana, koji su započeli i bojkot proizvoda od mleka i kukuruznog brašna – u julu vratila na stari nivo koji važi u zemljama Evropske unije. Međutim, samo 15 dana kasnije pronađen je „kompromis“ između javnosti i proizvođača time što se nivo podigao na 0,25, što je pet puta više nego u EU, ali upoloa manje nego što važi na većem delu preostalog svetskog tržišta.

Nakon aferae „Aflatoksin“ tadašnji ministar poljiprivrede Goran Knežević podneo je ostavku, mada nikada kao razlog za taj potez nije naveo pomenutu aferu. Danas je Goran Knežević ministar privrede u Vladi Srbije.

Otrovnija hrana – zaštita proizvođača

Zagovornici veće dozvoljene količine ovog otrova na prvom mestu su proizvođači hrane, koji tvrde da koncentracija od 0.5 miktrograma po kilogramu hrane ili litri mleka, što je 10 puta veće od evropskog standarda i duplo više od postojeće regulative u Srbiji, ne može da prouzrokuje zdravstvene probleme, što potvrđuju i toksikološke studije Vojnomedicinske akademije.

Takođe, ta količina prihvatljiva je za tri četvrtine zemalja sveta, odnosno značajno veći deo svetskog tržišta. Proizvođači tvrde da kada bi se primenio evropski, oštri standard, većina srpskih farmi ne bi mogla da obezbedi dovoljne količine kukuruzne hrane za stoku, pa bi stočni fond i mlekarska industrija ušli u ozbiljnu krizu.

Ipak, poslednja afera „Aflatoksin“ zadala je ozbiljan udarac srpskom izvozu, a šteta je procenjena na oko 150 miliona evra.

Opozicionar Goran Ješić, sa druge strane, sada tvrdi da država ponovo nije preduzela mere koje je trebalo, s obzirom na to da je naše područje podložno pojavi toksične gljivice što se u procesu proizvodnje i skladištenja ne može izbeći.

„Kada smo već takvo podneblje, i kada se u sušnim godinama javlja ova gljivica, trebalo je samo da se iskoriste zalihe zdravog roda iz prošle godine, kada je kukuruz bio izuzetnog kvaliteta“, rekao je Ješić za beogradski dnevnik Danas. „Reč je o hemijskom procesu, i kada se utvrdi koncentracija gljivica kod zaraženog kukuruza, on se pomeša u određenom procentu sa zdravim kako bi se ukupno prisustvo toksina spustilo na prihvatljiv nivo. Ali pitanje je da li te količine koje se u papirima vode zaista imamo ili su robne rezerve pokradene“, rekao je on.

Inače, u susednoj Hrvatskoj vlasti su se nakon problematične 2012. godine protiv povećane količine aflatoksina u mlečnim proizvodima borile obezbeđivanjem dovoljnih količina zeolita za stočare, jeftinog mineralnog praha koji ima osobinu da apsorbuje otrove iz hrane koju životinja konzumira, pre nego što oni dospeju u mleko, i izbaci ih kroz probavni trakt.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG