Američki državni sekretar Majk Pompeo pozvao je članice NATO-a da budu spremne da se suoče sa nizom pretnji, među kojima su ruska agresija, kineska tehnološka strategija i nekontrolisana migracija.
Pompeo je govorio na početku sastanka ministara inostranih poslova zemalja članica NATO-a u Vašingtonu, koji je obeležava 70 godina od osnivanja Aliajnse.
"I naši saveznici moraju biti spremni da se suoče sa pretnjama, bilo da je reč o agresiji Rusije, nekontrolisanoj migraciji, sajbernapadima, pretnjama po energetsku bezbednost. Kineska tenhnološka strategija koja uključuje i 5G mrežu dovodi u opasnost naš sistem vrednosti i kolektivnu bezbednost. Budite uvereni da su ovo stvarni izazovi i ovo nije trenutak za izgovore poput onih da “građani ne podržavaju veća izdvajanja za odbranu”. Svaka zemlja mora to da reši sa svojim narodom, a mi kao lideri imamo obavezu da im objasnimo da su ti resursi važni kako bismo očuvali ne samo naše zemlje, već i snagu alijanse”, rekao je Pompeo.
Ministri su na prvoj sesiji raspravljali o načinima da se spreče potezi Rusije, uključujući i u Crnom moru gde je prošle godine zaplenila tri broda ukrajinske mornarice.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare u Stejt departmentu, gde se održava ministarski sastanak, zatražio od Moskve da vrati brodove i oslobodi posadu.
"Usaglasili smo paket mera, u okviru kojih ćemo pojačati podršku Ukrajini i Gruziji, u oblastima kao što su obuka pomorskih snaga i obalskih straža, održavanje vežbi i razmena informacija. Jedna od pomorskih floti NATO-a patrolira Crnim morem, a danas učestvuje u vežbi sa ukrajinskim i gruzijskim brodovima. Tako da ćemo i dalje biti prisutni u tom ključnom regionu", rekao je Stoltenberg.
Stoltenberg je istakao da su Gruzija i Ukrajina nezavisne i suverene države koje imaju pravo da biraju svoj put.
"Sama ideja da je apliciranje Gruzije i Ukrajine za članstvo u NATO-u provociranje Rusije je jako, jako opasna. To znači da Rusija može da odlučuje šta njeni susedi smeju ili ne smeju da rade, i da prihvatamo svetski poredak u kojem sile odlučuju umesto svojih suseda. Dolazim iz Norveške, male zemlje, i jako mi je drago što, kad smo se priključivali NATO-u 1949. Velika Britanija i SAD nisu prihvatale da Sovjetski savez odluči o putu Norveške", rekao je Stoltenberg.
Generalno sekretar Alijanse izneo je i tvrdnju da proširenje NATO-a ne ugrožava Rusiju.
"NATO se uvek graničio sa Sovjetskim savezom i Rusijom. Proširenje ne znači da se NATO pomera ka istoku. Zapravo su centralno i istočnoevropske zemlje, kroz demokratski proces, odlučile da se priključe alijansi i te odluke moramo da poštujemo. A ne da ih posmatramo kao provokaciju i nešto što se velikom susedu ne dopada", rekao je Stoltenberg.
Takođe je ponovio da Rusija krši Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa iz 1987. godine i da je to deo "njenog destabilizujućeg ponašanja".
Vašington je najavio da će se povući iz sporazuma ovog leta, ako Moskva ne prestane sa kršenjem sporazuma.
"Nećemo raditi isto što i Rusija. Bićemo umereni i koordinisani i nemamo nameru da u Evropi rasporedimo nuklearne projektile koji se ispaljuju sa zemlje" , istakao je Stoltenberg.
Generalni sekretar ponovo je poručio i da bi NATO članice trebalo više da izdavajaju za odbranu.
"Sve članice NATO-a obavezale su da će ulagati više u odbranu i očekujem od svih saveznika, uključujući i Nemačku da ispune to obećanje", naglasio je prvi čovek Alijanse.
Stoltenberg je rekao i da će se na marginama sastanka razgovarati o sporu Turske i SAD, zbog planova Ankare da kupi raketni odbrambeni sistem S-400 od Rusije što bi, prema upozorenju Vašingtona, moglo da ugrozi bezbednost američkih letelica F-35.