Linkovi

Političari na Balkanu opsednuti obaveštajnim agencijama


Reforma službi bezbednosti treba da bude neizostavan deo pregovora za članstvo u EU, Foto: VOA

Posle afere sa prisluškivanjem u Severnoj Makedoniji, Evropska Unija (EU) je uvela niz mera kojim je ova država usloviljena da pojača reforme u sferi bezbednosti, što nije slučaj kada su u pitanju Srbija i Crna Gora.

Zašto reforma službi bezbednosti treba da bude neizostavan deo pregovora za članstvo u EU, pitanje je na koje su tri eksperta iz civilnog društva i predstavnici zemalja Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore pokušali danas da odgovore na konferneciji u organizaciji Beogradskog centara za bezbednosnu politiku (BCBP).

Bila je potrebna afera u Severnoj Makedoniji da bi EU reagovala, ali situacija je različita u Srbiji i Crnoj Gori, gde je sve manje nadzora i kontrole kada je u pitanju rad bezbednosnih službi, iako su obe zemlje u pristupnim pregovorima uslovljene da uspostave bolju vladavinu prava i nezavisno pravosuđe.

Prekomeran uticaj politike na rad, partijsko zapošljavanje i neadektvatna kontrola i nadzor neki su od negativnih trenodva poslednjih godina u radu službi bezbednosti u Srbiji, ocenjeno je na konferenciji.

Izvršni direktor BCBP-a Predrag Petrović kaže da EU u procesu pregovora sa Srbijom mora da obrati veću pažnju na službe bezbednosti, jer, kako je rekao, "nema napretka u vladavini prava ukoliko službe nisu reformisane".

"Postoji loš trend politizacije službi bezebednsoti. Političari su opsednuti njima i velik broj njih nastoji da ostvari klijentski odnos sa direktorima i da ima svog čovek na čelu službe", rekao je Petrović i dodao da se pokazalo da su "političke veze ključne za zapošljavanje u agencijama", kao i da se to ne odnosi "samo na rukovodeća mesta".

"Imamo dovoljno sumnje da pomislimo da ljudi koji su tamo zaposleni, ukoliko ne služe partijskim interesima, onda služe interesima lokalnih moćnika", rekao je Petrović.

Izvršni direktor BCBP-a Predrag Petrović govori o reformi bezbednosnih službi
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:18 0:00

On je kazao da se u Srbiji poslednjih godina nisu dešavali "skandali vezani za rad službi bezbednosti", ali da je bilo slučajeva "manjeg obima" koji ipak ukazuju na negativan trend "zarobljene države", države u kojoj je rasprostranjena korupcija.

Dina Bajramspahić iz crnogorskog Instituta "Alternativa" objašnjava, sa druge strane, koliko je ulazak u NATO napravio problem za reformu bezbednosnih službi u Crnoj Gori.

Mislim da je EU posle ulaska u NATO stavila ad akta Crnu Goru i da se nekako podrazumeva bez neke dublje analize da su tu neke ključne stvari urađene. Ali ne mislim da je to dobra procena. Sada već da gotovo nemamo ništa od uvida u rad službi. Došlo je do zatvaranja i to zatvaranje je koincidiralo sa učlanjenjem u NATO, ali i sa nekim kadrovskim promenama u službi,“ navodi Bajramspahić.

Situacija nije bolja ni kada je u pitanju evropska integracija Crne Gore, jer apsolutno ni u jednoj fazi te integracije se ne pominje Agencija za nacionalnu bezbednost, što nije slučaj sa Srbijom i sa Makedonijom. Vrlo je veliki problem što EU postaje zainteresovana tek kada se dese neke radikalne krize, što smo videli u Makedoniji.

Mi imamo razlog i zabrinutost u vezi zakonitosti rada naših agencija, takođe smo svesni da mi nismo ti koji treba da se bave sa detaljima rada agencija, ali želimo da vidimo da to rade organi koji su uspostavljeni upravo sa tim ciljem, što mi u praksi nemamo,“ kaže Bajramspahić.

Ona dodaje da se ne može kriviti agencija što nad njom nema dovoljno efikasnog nadzora, jer kako navodi krivica je na nadzornim telima. U Crnoj Gori postoji Odbor za bezbednost i odbranu koji je poslednji put bio u Agenciji 2010. godine, postoji obdusman koji nikada nije bio u Agenciji, iako ima ovlašćenje i neograničen pristup dokumentima agencije.

Po njenim rečima, postoji i agencija za zaštitu ličnih podataka i slobodnom pristupu informacijama koja takođe ne nadzire rad agencije, a sve u cilju uvida u „zakonitost rada Agencije“.

Mora postojati svest o tome da je obaveštajna agencija organ kao i svaki drugi koji se finansira od strane građana i mora odgovarati tim građanima. Na žalost kod nas je praksa da obaveštajne agencije mahom prepoznaju političke elite kao nekoga kome odgovaraju,“ navela je Bajramspahić.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG