U glasanju po partijskoj liniji, republikanci koji imaju većinu u Predstavničkog domu izabrali su Rajana, koji je kongresmen proteklih 17 godina, na najviši položaj u Kongresu. 45-godišnja republikanska zvezda iz Viskonsina je najmladji Predsedavajući Predstavnčkog doma u više od sto godina. On će naslediti Džona Bejnera, kongresmena iz Ohaja, koji napušta Kongres posle 25 godina službe, od kojih je poslednjih pet proveo na mestu predsedavajućeg.
Opraštajući se u suzama od svojih kolega, Bejner je rekao da “odlazi u penziju” bez kajanja i bez tereta”, pošto je uspeo da izdejstvuje dogovor o vladinom budžetu u poslednjim danima svog mandata. Pol Rajan danas je pozvao razjedinjene republikanske i demokratske zakonodavce da prebrode taj jaz, navodeći da trenutno to telo “ne rešava probleme, već im doprinosi.” Rajan je takodje izjavio da njegove republikanske kolege smatraju da “Amerika ide u pogrešnom smeru”.
Uloga predsedavajućeg Predstavničkog doma
Predsedavajući Predstavničkog doma je jedna od najmoćnijih figura u američkoj politici. On je drugi u redu za predsednički položaj, posle potpredsednika. On je takođe najviši zvaničnik u celom Predstavničkom domu. Istoričar Met Vaznuski kaže da je uloga predsedavajućeg Predstavničkog doma – ključna.
"Predsedavajući Predstavničkog doma je, tokom decenija, postao glavni administrator na svojoj strani Kapitol Hila. Predsedavajući donosi konačne odluke manje-više o svim pitanjima u Predstavničkom domu”.
Profesor Katoličkog univerziteta Metju Grin kaže da je deo posla predsedavajućeg da Predstavnički dom zastupa pred Senatom, predsednikom i pred javnošću.
"Povrh toga, on je lider svoje stranke, to je obično razlog što bude izabran. Zato je, u krajnjoj liniji, odgovoran da pomogne svojoj stranci da donese zakone, pomogne u regrutovanju kandidata za određene položaje, u prikupljanju sredstava za kandidate svoje stranke. On ima mnogo dužnosti i obaveza”.
Frederik Malenberg iz Pensilvanije postao je prvi predsedavajući Predstavničkog doma 1. aprila 1789. U početku su predsedavajući obavljali više paralamentarnu nego političku ulogu. Međutim, vremena su se promenila.
"Na neki način, trebalo je da oni budu van političkih ili stranačkih konflikta. Međutim, u 19. veku, kako su partije jačale, predsedavajući su sve više preuzimali ulogu stranačkih lidera. To je počelo u drugoj polovini 19. Veka, a manje-više kontinuirano se nastavilo od tad”, ističe Grin.
"U savremenom Kongresu, on je neko ko može da usmerava politiku, sklapa dogovore, bude u stanju da pregovara sa različitim frakcijama unutar svoje stranke i traži kompromis sa drugom strankom”, objašnjava Vaznuski.
Bez obzira na njen značaj, svako može da bude izabran na poziciju predsedavajućeg, a ne samo članovi Predstavničkog doma.
"Ustav je prilično nejasan u pogledu toga ko može da bude predsedavajući. Sve što se kaže jeste da će Predstavnički dom birati predsedavajućeg. Teoretski, svako može da postane predsedavajući, ne morate čak ni da budete član Kongresa”, kaže Metju Grin.
Čak i vi ili ja? - pitamo ga.
"Vi možete da budete predsedavajuća, ja bih mogao da se kandidujem ako želim”, odgovara Grin.
Međutim, obojica stručnjaka ističu da su do sada sva 53 predsedavajuća bili članovi Predstavničkog doma. Dosadašnji predsedavajući Džon Bejner, podneo je ostavku prošlog meseca, čime je na buran način okončana njegova šestogodišnja služba na tom mestu, obeležena čestim tenzijama unutar njegovog sopstvenog, republikanskog kokusa.
"Stalna previranja i sporovi oko liderstva mogli bi da nanesu nepopravljivu štetu ovoj instituciji”, upozorio je Bejner.
Tradicionalno, predsedavajući Predstavničkog doma je lider većinske stranke. U Predstavničkom domu, koji ima 435 članova, bira se većinom glasova.