Većina porođaja u Sjedinjenim Državama događa se u bolnici u prisustvu lekara koji primenjuju kompletan arsenal modernih lekova i tehnologije. Skoro svaka treća beba rađa se hiruruškom intervencijom ili carskim rezom. Kao odgovor, pokret koji se zalaže za porađanje u kući pojavio se na nekim mestima, uključujući Njujork.
Emili Džejkobs i njen suprug, Rouven Finegan očekuju svoje drugo dete. On ili ona će biti rođen kod kuće, kao i njihovo prvo dete, dvogodišnji Elajas. Ista babica će biti prisutna. Ako sve bude u redu, to će biti miran porođaj bez lekova, visokotehnoloških monitora, hirurške intervencije ili indukovanog porođaja.
“Posle porođaja, pravo pod svoj tuš, u svoj krevet, uz našu novu porodicu u našoj kući, ne postoji ništa kao što je to.”
Kao student medicine, Džejkobs je prisustvovala porođajima u bolnici. Ona smatra da lekari obavljaju porođaje više prema bolničkim protokolima i bojazni da nešto ne pogreše, nego prema potrebama žena koje se normalno porađaju.
“Trudnoća nije bolest, to je prelepo iskustvo i ako osećate da imate podršku, pravu podršku, porođaj i rađanje u svojoj kući je poklon.”
Broj porođaja kod kuće naglo je porastao tokom poslednjih godina na oko 30 hiljada godišnje, što je i dalje manje od 1 odsto svih porođaja u Sjedinjenim Državama. “Posao rođenja”, dokumentarni film Riki Lejk, pomogao je u popularizaciji pokreta, sa scenama porođaja kod kuće, često u kadi sa toplom vodom.
Druge pristalice pokreta prikazale su video snimke sopstvenih porođaja u toploj vodi uz prisustvo babice.
Kritičari se ne slažu oko bezbednosti kućnih porođaja. Studija objavljena u Američkom časopisu za akušerstvo i ginekologiju ustanovila je da postoji deset puta veća šansa da bebe rodjene kod kuće budu mrtvorodjene. Za te bebe postoje četiri puta veće šanse da imaju ozbiljne neurološke probleme. Doktor Frenk Červenak iz njujorške Prezbiterijanske bolnice je koautor izveštaja.
“Ovde u našim salama za porođaje možemo da reagujemo u roku od nekoliko sekundi kada se pojave komplikacije, imamo vežbe, tako da planiramo hitne carske rezove za nekoliko sekundi. Ako je neko i samo jedan blok udaljen od ove bolnice, to je previše daleko.”
Ali, Tina Džonson iz Američke škole za babice kaže da je njegova studija nepotpuna.
“On je koristio brojne pogrešne podatke i prikazao mnogo zaključaka koji nisu u saglasnosti sa svim drugim istraživanjima koja trenutno postoje, uključujući jedno nedavno objavljeno u istom časopisu u kojem se navodi da je planirani kućni porođaj u prisustvu babice podjednako bezbedan kao i u bolnici.”
Autorka Dženifer Blok se slaže i navodi da se žene odlučuju na kućni porođaj zbog zdravlja bebe, kao i zbog svog zdravlja.
“Ako žena ima normalan vaginalni porođaj, to je najbolji mogući slučaj za bebu. Znamo da bebe imaju dobrobit od takvog porođaja. Pomaže njihovim plućima, crevima i dobijaju dobre bakterije.”
Blok ističe da su iskustva veoma različita u zapadnoj Evropi i nekim drugim zemljama, u kojima se o zdravim trudnicama brinu babice, a lekara posećuju samo ako su u pitanju komplikacije ili faktori rizika.
Emili Džejkobs i njen suprug, Rouven Finegan očekuju svoje drugo dete. On ili ona će biti rođen kod kuće, kao i njihovo prvo dete, dvogodišnji Elajas. Ista babica će biti prisutna. Ako sve bude u redu, to će biti miran porođaj bez lekova, visokotehnoloških monitora, hirurške intervencije ili indukovanog porođaja.
“Posle porođaja, pravo pod svoj tuš, u svoj krevet, uz našu novu porodicu u našoj kući, ne postoji ništa kao što je to.”
Kao student medicine, Džejkobs je prisustvovala porođajima u bolnici. Ona smatra da lekari obavljaju porođaje više prema bolničkim protokolima i bojazni da nešto ne pogreše, nego prema potrebama žena koje se normalno porađaju.
“Trudnoća nije bolest, to je prelepo iskustvo i ako osećate da imate podršku, pravu podršku, porođaj i rađanje u svojoj kući je poklon.”
Broj porođaja kod kuće naglo je porastao tokom poslednjih godina na oko 30 hiljada godišnje, što je i dalje manje od 1 odsto svih porođaja u Sjedinjenim Državama. “Posao rođenja”, dokumentarni film Riki Lejk, pomogao je u popularizaciji pokreta, sa scenama porođaja kod kuće, često u kadi sa toplom vodom.
Druge pristalice pokreta prikazale su video snimke sopstvenih porođaja u toploj vodi uz prisustvo babice.
Kritičari se ne slažu oko bezbednosti kućnih porođaja. Studija objavljena u Američkom časopisu za akušerstvo i ginekologiju ustanovila je da postoji deset puta veća šansa da bebe rodjene kod kuće budu mrtvorodjene. Za te bebe postoje četiri puta veće šanse da imaju ozbiljne neurološke probleme. Doktor Frenk Červenak iz njujorške Prezbiterijanske bolnice je koautor izveštaja.
“Ovde u našim salama za porođaje možemo da reagujemo u roku od nekoliko sekundi kada se pojave komplikacije, imamo vežbe, tako da planiramo hitne carske rezove za nekoliko sekundi. Ako je neko i samo jedan blok udaljen od ove bolnice, to je previše daleko.”
Ali, Tina Džonson iz Američke škole za babice kaže da je njegova studija nepotpuna.
“On je koristio brojne pogrešne podatke i prikazao mnogo zaključaka koji nisu u saglasnosti sa svim drugim istraživanjima koja trenutno postoje, uključujući jedno nedavno objavljeno u istom časopisu u kojem se navodi da je planirani kućni porođaj u prisustvu babice podjednako bezbedan kao i u bolnici.”
Autorka Dženifer Blok se slaže i navodi da se žene odlučuju na kućni porođaj zbog zdravlja bebe, kao i zbog svog zdravlja.
“Ako žena ima normalan vaginalni porođaj, to je najbolji mogući slučaj za bebu. Znamo da bebe imaju dobrobit od takvog porođaja. Pomaže njihovim plućima, crevima i dobijaju dobre bakterije.”
Blok ističe da su iskustva veoma različita u zapadnoj Evropi i nekim drugim zemljama, u kojima se o zdravim trudnicama brinu babice, a lekara posećuju samo ako su u pitanju komplikacije ili faktori rizika.