U zemljama centralne i istočne Evrope značajno manji broj ljudi prihvatio bi muslimane i Jevreje kao deo svoje porodice ili komšiluka, a Srbiju po tom pitanju odlikuje viši stepen tolerancije od ostalih nezapadnih zemalja, ali ne i kada je reč i pravima gejeva i lezbejki na brak. Prema nedostatku tolerancije u odnosu na druge religije, Srbija zauzima treće mesto na kontinentu, rezultati su obimnog istraživanja stavova i vrednosti stanovnika Evrope koje je između ostalog pokazalo da podela na Istok i Zapad u kulturološkom smislu još uvek nije prevaziđena.
Istraživanje, koje je sproveo Pju risrč centar (Pew Research Center) iz Sjedinjenih Država, a čije rezultate prenosi Demostat, sprovedeno je među skoro 56.000 punoletnih odraslih osoba u 34 države Zapadne, Centralne i Istočne Evrope, između 2015. i 2017. godine.
Muslimana u porodici u skoro svakoj anketiranoj zemlji u Centralnoj i Istočnoj Evropi prihvatilo bi manje od polovine odraslih, dok bi u gotovo svakoj zapadnoevropskoj zemlji više od polovine ispitanika to prihvatilo, a slična podela se javlja i u pogledu prihvatanja Jevreja.
Po pitanju odnosa prema muslimanima i Jevrejima, Srbija se nalazi negde na sredini evropske lestvice, odnosno jedna je od zemalja centralog i istočnog dela kontinenta u kojima se iskazuje veći stepen tolerancije. 43 odsto Srba izjasnilo se da bi prihvatilo muslimana u svojoj porodici, dok je prema Jevrejima pozitivniji odnos – 61 odsto građana Srbije reklo je da im ne bi smetalo da Jevreji budu deo njihove familije.
Snaga kontrasta vidi se na primeru Jermena, gde svega sedam odsto građana kaže da bi prihvatilo muslimana kao člana svoje porodice, dok je prema Jevrejima ovaj procenat raste na nešto više od 28 odsto. Sa druge strane, u po ovom pitanju najtolerantnijoj Holandiji čak 88 odsto ispitanih nema ništa protiv da neko od članova njihove porodice bude muslimanske veroispovesti, dok bi 96 odsto prihvatilo i Jevrejina kao deo svoje porodice.
Za razliku od, po pitanju religije liberalnije i sekularne Zapadne Evrope, anketirani građani Srbije većinom su izrazili da je pripadanje određenoj verskoj zajednici – konkretno pravoslavnom hrišćanstvu - neophodan preduslov da bi se neko smatrao "pravim Srbinom". Čak 78 odsto Srba smatra da biti pravoslavac znači – biti "pravi" Srbin, što Srbiju stavlja na treće mesto na listi država Evrope koje imaju nizak prag tolerancije prema drugim religijama.
Sa druge strane, u Zapadnoj Evropi većina ljudi ne smatra da je religija glavni deo njihovog nacionalnog identiteta. U Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, većina kaže da nije važno biti hrišćanin da bi bili istinski Francuzi ili istinski Britanci.
Oštra podela između Istoka i Zapada vidljiva je na još jednoj komponenti nacionalizma – kulturološkom šovinizmu. U anketi ispitanici su širom kontinenta pitani da li se slažu sa izjavom: "Naši ljudi nisu savršeni, ali naša kultura je superiornija od drugih". Uz izuzetke, Evropljani u središtu i istočnom delu kontinenta skloniji su da kažu da je njihova kultura superiorna. Osam zemalja u kojima je ovaj stav najviše zastupljen su geografski na istoku: Grčka, Gruzija, Jermenija, Bugarska, Rusija, Bosna, Rumunija i Srbija. Čak 65 odsto Srba smatra da je njihova nacija bolja i važnija od drugih. Grci su najekstremniji, a nešto umereniji u regionu su jedino Hrvati gde 44 odsto građana veruje u superiornost svoje nacije.
Većina Evropljana iz centralnog i istočnog dela protivi se istopolnim brakovima, a Srbija se nalazi na 6. mestu po broju onih koji ih ne podržavaju (83 odsto gradjana je protiv) na listi od 34 države. Po pitanju prava na abortus, žitelji Srbije su se izjasnili kao nešto liberalniji, te je njih 63 odsto reklo da podržava da abortus bude zakonsko pravo žene. Oko ovog pitanja nema većih razlika izmedju Zapadne i Istočne Evrope – većina građana, sa manjim razlikama u procentima, zalaže se za pravo na abortus.