Drhtavica, sporost pokreta i teškoće u govoru su najočigledniji simptomi Parkinsonove bolesti. Progresivni neurološki poremećaj utiče na način na koji se mozak povezuje sa mišićima. Istraživači proučavaju tu bolest od kako ju je prvi put ustanovio britanski lekar Džejms Parkinson, pre dva veka. U današnje vreme, za Parkinsonovu bolest i dalje ne postoji lek. April je mesec svesti o Parkinsonovoj bolesti, tokom kojeg se 11. aprila obeležava rođendan doktora Parkinsona i podiže svest o naporima da se poboljšaju životi osoba koje se bore sa tom bolešću.
Legendarni bokser Mahamed Ali bio je među najpoznatijim zagovornicima istraživanja Parkinsonove bolesti. On je imao samo 42 godine kada mu je uspostavljena dijagnoza te bolesti. Papa Jovan Pavle Drugi imao je Parkinsonovu bolest, a od nje boluje i poznati glumac Majkl Džej Foks, kojem je ustanovljena dijagnoza kada je imao samo 30 godina. Dobitnik nagrade Emi posvećen je podizanju svesti i prikupljanju sredstava za pronalaženje leka.
“Dok su promene u mom životu značajne i progresivne, držim ih za sebe zbog brojnih razloga. Strah, neprihvatanje istine, svakako”, kaže Foks.
I dok medicina može da pomogne sa simptomima na određeno vreme, muzika nudi drugačije dobrobiti.
U glavnoj sali za vežbanje Engleskog nacionalnog baleta, pacijenti koji imaju Parkinsonovu bolest, imaju časove plesa, kako bi poboljšali svoje pokrete i raspoloženje.
Istraživači sa londonskog Univerziteta Rouhempton proučavali su uticaj programa plesa za one koji žive sa Parkinsonovom bolešću i zaključili da postoji poboljšanje u stabilnosti i ravnoteži, kao i značajno poboljšanje pacijentovih osećanja blagostanja.
Vendi Metjuz pridružila se programu plesanja 2009. godine.
“Došla sam pitajući se da li će ovo uopšte biti delotvorno. Ne koristim više javni prevoz jer nisam više mogla. Nisam mogla ni da pređem preko podijuma za ples bez nečije pomoći. Ali posle sat vremena plesa u grupi, sa istomišljenicima, uz toliko posvećenosti od posebno dvoje ljudi, koji nas vode i pružaju nam podršku, mogu da pređem preko podijuma bez ikakvih problema”.
Pacijenti kao što je Vendi Metjuz nastavljaju da koračaju i plešu, jer im to omogućava da se osećaju bolje.