21. juna obeležava se dvadeset-peta godišnjica značajne odluke američkog Vrhovnog suda o slobodi govora. Sa pet glasova za i 4 proti, Vrhovni sud je presudio da je paljenje američke zastave zaštićeno kao vid slobode govora u američkom Ustavu. Odluka doneta 1989. godine uzrokovala je oprečna mišljenja, i nekoliko puta je bezuspešno predloženo da se usvoji ustavni amandman o zaštiti zastave.
Slike su veoma jasne, mada polako blede... Decenijama su domaće male i velike grupe palile američku zastavu na protestima protiv rata. Paljenje zastave je izazvalo gnevne reakcije i mnoge države su usvojile zakone o zaštiti zastave.
Medjutim, 1989. godine, Vrhovni sud je doneo odluku da je paljenje zastave zakoniti oblik protesta. Saradnik grupe “Narod podržava američki put”, Eliot Minkberg, iznosi :
“Shodno Ustavu, ne smete da zabranite ničiji govor samo zato što se ne slažete sa njegovim mišljenjem.”
25 godina kasnije, ovaj slučaj i dalje budi snažne emocije, naročito među vojnim osobljem, čiji pripadnici zastavu smatraju simbolom demokratije.
Penzionisani stariji vodnik prve klase, Luj Čeli, je član udruženja veterana “Američka legija”.
“Američka zastava je mnogo više od parčeta tkanine. Predstavlja žrtve američkih vojnika, pobede i borbe američkog naroda, tokom 200 stotine godina. “
Čeli se nada da će ubediti Kongres i savezne države da zaštite zastavu ustavnim amandmanom.
“Neće samo veterani glasati za to, već će američki narod ogromnom većinom podržati taj amandman.“
Amerikanci su 2001. pokazali novo poštovanje za zastavu posle terorističkih napada na Ameriku.
Ali zagovornici slobode govora, kao što je Minkberg, veruju da je paljenje zastave rešeno.
“Američkim Ustavom se štiti pravo svih građana da se usprotive, da mirno protestuju, čak i protiv važnih simbola naše republike. Ta zaštita osigurava slobodu koju Amerikanci cene, ovde i u svetu.“
Sudski proces je možda okončan i deo je važećeg prava, ali politička rasprava o zaštiti zastave se nastavlja.
Slike su veoma jasne, mada polako blede... Decenijama su domaće male i velike grupe palile američku zastavu na protestima protiv rata. Paljenje zastave je izazvalo gnevne reakcije i mnoge države su usvojile zakone o zaštiti zastave.
Medjutim, 1989. godine, Vrhovni sud je doneo odluku da je paljenje zastave zakoniti oblik protesta. Saradnik grupe “Narod podržava američki put”, Eliot Minkberg, iznosi :
“Shodno Ustavu, ne smete da zabranite ničiji govor samo zato što se ne slažete sa njegovim mišljenjem.”
25 godina kasnije, ovaj slučaj i dalje budi snažne emocije, naročito među vojnim osobljem, čiji pripadnici zastavu smatraju simbolom demokratije.
Penzionisani stariji vodnik prve klase, Luj Čeli, je član udruženja veterana “Američka legija”.
“Američka zastava je mnogo više od parčeta tkanine. Predstavlja žrtve američkih vojnika, pobede i borbe američkog naroda, tokom 200 stotine godina. “
Čeli se nada da će ubediti Kongres i savezne države da zaštite zastavu ustavnim amandmanom.
“Neće samo veterani glasati za to, već će američki narod ogromnom većinom podržati taj amandman.“
Amerikanci su 2001. pokazali novo poštovanje za zastavu posle terorističkih napada na Ameriku.
Ali zagovornici slobode govora, kao što je Minkberg, veruju da je paljenje zastave rešeno.
“Američkim Ustavom se štiti pravo svih građana da se usprotive, da mirno protestuju, čak i protiv važnih simbola naše republike. Ta zaštita osigurava slobodu koju Amerikanci cene, ovde i u svetu.“
Sudski proces je možda okončan i deo je važećeg prava, ali politička rasprava o zaštiti zastave se nastavlja.
