Linkovi

Otvoren memorijal Dvajtu Ajzenhaueru u Vašingtonu


Ajzenhauer memorijal noću (Foto: Alan Karchmer/ Ljubaznošću: Eisenhower Memorial Commission)

Dvajt D. Ajzenhauer bio je popularni američki predsednik, poznat po svom integritetu, veštinama vođe i što je održao stabilan federalni budžet tokom dva mandata od 1953. do 1961.

Mnogi ljudi smatraju Ajzenhauerovo doba kao "godine mira i prosperiteta", kaže Čester Pah, profesor istorije na Univerzitetu Ohajo koji je pisao o bivšem predsedniku.

Novi moderni memorijal koji će podsećati na dostignuća 34. predsednika, otvoren je u Vašingtonu, nakon što se dve decenije odlagalo sa tim zbog spora oko samog izgleda spomenika.

Ajzenhauer memorijal je odmah pored Nacionalnog mola i u blizini Kapitola. U njemu su skulpture, ogroman čelični reljef i citati uz predsednikovih govora uklesani u kamenu.

Ajzenhauer se obraća vojnicima pre Dana D (Foto: AP)
Ajzenhauer se obraća vojnicima pre Dana D (Foto: AP)

"Dosta smo pažnje posvetili podacima da bismo imali pouzdano znanje o Ajzenhaueru", objašnjava Karl Redel, izvršni direktor Komisije Ajzenhauer memorijala.

Memorijal je konstruisao čuveni arhitekta Frenk Geri i oslikava Ajzenhauerovo skromno detinjstvo u Eblinu u Kanzasu, njegove podvige kao generala u Drugom svetskom ratu, kao i dostignuća kada je postao predsednik.

"Mislim da sam u ovo delo uneo shvatanje načina da se ispriča ta priča", rekao je Geri za Glas Amerike.

Ajzenhauer je imao dugu i uspešnu karijeru u vojsci pre nego što je izabran za predsednika. Kao vrhovni komandant Savezničkih snaga u Evropi, izvojevao je pobedu nad nemačkim nacistima, na Dan D 1944. godine na obalama Normandije u Francuskoj, što je bila važna prekretnica u ratu.

Broznane skulpture u memorijalu prikazuju generala Ajzenhauera kako se obraća vojnicima pre bitke na Dan D.

Statue generala Ajzenhauera i vojnika uoči Dana D (Ljubaznošću: Eisenhower Memorial Commission)
Statue generala Ajzenhauera i vojnika uoči Dana D (Ljubaznošću: Eisenhower Memorial Commission)

Kasnije, pedesetih godina prošlog veka, kada se kandidovao za predsednika, biran je za oba mandata velikom većinom.

"On je bio voljeni ratni heroj koji je budio poverenje i ljudi su znali da mogu da mu veruju", kaže Pah.

Memorijal slavi uspehe Ajzenhauera, tokom osam godina na mestu predsednika SAD, u koje se ubrajaju sistem autoputeva među saveznim državama, Korejski sporazum o primirju i osnivanje NASA.

Ajzenhauer je 1957. godine potpisao Zakon o građanskim pravima i poslao je federalne trupe u srednju školu u Litl Roku u Kanzasu, da sprovedu desegregaciju u državnim školama po naredbi suda.

Predsednik Ajzenhauer potpisuje Zakon o građanskim pravima (Ljubaznošću: U.S. National Archives)
Predsednik Ajzenhauer potpisuje Zakon o građanskim pravima (Ljubaznošću: U.S. National Archives)

"Ipak, bilo je i kritika u to doba da Ajzenhauer nije preuzeo vodeću ulogu u primeni desegregacije", kaže Pah.

Njegova dostignuća su pak, uglavnom zaboravljena nakon što je napustio položaj, smatra Tim Rivz, zamenik direktora Ajzenhauerove predsedničke biblioteke i muzeja u Eblinu u Kanzasu.

Iako je Ajzenhauer imao reputaciju "da ništa ne radi, igra golf i da je fin čovek", Rivz kaže da je "njegova lista dostignuća zaista zapanjujuća, a da mu reputacija raste decenijama.

Geri navodi da je dizajnirao memorijal da prikaže "jednu tako bitnu osobu".

Arhitekta kaže da je bio fokusiran na to da memorijal integriše u deo površine hektar sa hektar i po, koji je sada park. Nalazi se pored zgrada federalne vlade koje su vezane za Ajzenhauerovo doba, uključujući zdanje Glasa Amerike.

Dvajt Ajzenhauer i Vinston Čerčil 1953. godine (Ljubaznošću: U.S. Library of Congress)
Dvajt Ajzenhauer i Vinston Čerčil 1953. godine (Ljubaznošću: U.S. Library of Congress)

Bilo je neslaganja oko nekih elemenata Gerijevog projekta u vezi sa reljefom koji je trebalo da predstavlja Eblin u Kanzasu, ali je projekat promenjen da bi ozvaničio sećanje na Dan D.

I pored promena, Geri navodi da je zadovoljan memorijalom, u kome je i skulptura Ajzenhauera sa savetnicima dok je bio predsednik.

Memorijal ima ogromni reljef na kome su litice Normandije. Dug je 138 metara i visok 19 metara, i sija kada je sunčan dan, a noću svetli. Umetnik Tomas Osinski, koji je napravio reljef, kaže da je prvo dronom slikana obala, a Geri je to iskoristio za iscrtavanje. Potom je specijalnom kompjuterskom mašinom, koju je Osinski izumeo, ubačen nerđajući čelik u 600 kalupa, koji su posle sklopljeni u Vašingtonu.

Fotografije memorijala Dvajtu Ajzenhaueru
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:23 0:00

Pored reljefa su i stubovi od 25 metara, koji mogu da izdrže nalet uragana i trajaće najmanje jedan vek, kaže Osinski.

Dejvid Ajzenhauer, unuk bivšeg predsednika, priseća se kako je bilo pre nego što mu je deda umro, 1969. godine sa 78 godina.

"On je bio pun energije, visokih standarda i mogao je da uradi sve što mu padne na pamet. Moj deda je bio razuman i obziran, voleo je da bude predsednik".

Memorijal ima i statuu Dvajta D. Ajzenhauera kad je bio dečak.

Statua Dvajta Ajzenhauera kada je bio dečak (Ljubaznošću: Eisenhower Memorial Commission)
Statua Dvajta Ajzenhauera kada je bio dečak (Ljubaznošću: Eisenhower Memorial Commission)

Dejvid kaže da mu je to omiljena skulptura u memorijalu, jer dečak kao da gleda u budućnost pred sobom.

"Memorijal prikazuje kako neko iz ruralnog Kanzasa može da vodi Sjedinjene Države pedesetih i ranih šezdesetih godina prošlog veka, mudro i stabilno", kaže Dejvid Ajzenhauer.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG