Američki predsednik Barak Obama razmatra niz vojnih opcija kako bi pomogao iračkoj vladi da zaustavi prodor islamskih ekstremista rešenih da sruše vladu u Bagdadu. Suočena sa tim napadima, iračka vojska se delimično raspala, uprkos tome što su je godinama trenirale i obučavale SAD.
Iračke snage bezbednosti pokušavaju da povrate kontrolu nad područjima iz kojih su ih potisnuli ekstremisti Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), i da ih spreče da se približe Bagdadu.
Radikalna grupa motivisiana Al-Kaidom osvojila je Mosul a onda krenula u pohod ka Bagdadu, dok su iračke snage bezbednosti počele da se urušavaju.
Predsednik Obama ističe da činjenica da irački vojnici neće da se suprotstave i bore odražava nejedinstvenu politiku zemlje.
“Postoji problem sa moralom, problemi u smislu predanosti dužnosti. U krajnjoj liniji, oni su ukorenjeni u političkim problemima koji već dugo muče Irak.”
Posle invazije 2003. SAD su potrošile milijarde dolara na obuku iračkih snaga bezbednosti. Admiral Džon Kirbi je portparol Pentagona.
“Kada smo napustili Irak 2011. ostavili smo iračke snage bezbednosti na nivou kompetentnosti, posebno u smislu borbe protiv terorizma, koji smo procenili kao adekvatan u odnosu na pretnje sa kojima su se suočavali.”
Medjutim, sunitski muslimani počeli su da protestuju jer smatraju da ne dobijaju pravedan tretman od većinski šiitske vlade u Bagdadu. Zalmaj Halilzad je bivši američki ambasador u Iraku.
“U poslednje vreme, a naročito posle povlačenja američkih vojnika, došlo je do pojačane etničke i sektaške polarizacije.”
Zbog tih verskih podela, kažu analitičari, irački vojnici su skloniji da beže nego da se bore, jer malo njih oseća bilo kakvu lojalnost prema vladi u Bagdadu.
Rasprostranjena korupcija, slabo liderstvo i demoralisane trupe, prema rečima stručnjaka, navode vojnike da skinu uniformu i povuku se kada su suočeni sa pobunjenicima. Obamina administracija razmatra kako da ojača iračku armiju. Majkl Rubin je analitičar Instituta Amerikan Enterprajz.
"Moramo da po svaku cenu podržimo Iračane u borbi protiv Al-Kaide. To će verovatno morati da podrazumeva neku vrstu podrške iz vazduha.”
Medjutim, drugi eksperti kažu da bi dronovi ili letelice sa pilotima imali sasvim ograničeni efekat. Sem Gardiner je penzionisani pukovnik američkog vazduhoplovstva.
“To je dovoljno da se oni zaustave ali nije dovoljno da se povrati kontrola nad onim što su već osvojili.”
Dodatna komplikacija, kažu analitičari, je činjenica da donatori iz bogatih arapskih zemalja finansiraju priliv oružja u sirijskom gradjanskom ratu. Islamski ekstremisti iz tog konflikta sada ugrožavaju iračku vladu premijera Nurija al-Malikija. Majkl O’Henlon je ekspert za Bliski istok.
“Maliki će morati da uradi odredjene stvari, da vlada uključi druge verske grupe, inače države Persijskog zaliva neće prestati da podržavaju radikalne sunitske grupe.“
Američki zvaničnici smatraju da džihadisti moraju da se zaustave pre nego što uspostave svoje utočište u tom regionu. Ekstremisti žele da formiraju islamski emirat koji bi se protezao od Sirije do Iraka.
Iračke snage bezbednosti pokušavaju da povrate kontrolu nad područjima iz kojih su ih potisnuli ekstremisti Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), i da ih spreče da se približe Bagdadu.
Radikalna grupa motivisiana Al-Kaidom osvojila je Mosul a onda krenula u pohod ka Bagdadu, dok su iračke snage bezbednosti počele da se urušavaju.
Predsednik Obama ističe da činjenica da irački vojnici neće da se suprotstave i bore odražava nejedinstvenu politiku zemlje.
“Postoji problem sa moralom, problemi u smislu predanosti dužnosti. U krajnjoj liniji, oni su ukorenjeni u političkim problemima koji već dugo muče Irak.”
Posle invazije 2003. SAD su potrošile milijarde dolara na obuku iračkih snaga bezbednosti. Admiral Džon Kirbi je portparol Pentagona.
“Kada smo napustili Irak 2011. ostavili smo iračke snage bezbednosti na nivou kompetentnosti, posebno u smislu borbe protiv terorizma, koji smo procenili kao adekvatan u odnosu na pretnje sa kojima su se suočavali.”
Medjutim, sunitski muslimani počeli su da protestuju jer smatraju da ne dobijaju pravedan tretman od većinski šiitske vlade u Bagdadu. Zalmaj Halilzad je bivši američki ambasador u Iraku.
“U poslednje vreme, a naročito posle povlačenja američkih vojnika, došlo je do pojačane etničke i sektaške polarizacije.”
Zbog tih verskih podela, kažu analitičari, irački vojnici su skloniji da beže nego da se bore, jer malo njih oseća bilo kakvu lojalnost prema vladi u Bagdadu.
Rasprostranjena korupcija, slabo liderstvo i demoralisane trupe, prema rečima stručnjaka, navode vojnike da skinu uniformu i povuku se kada su suočeni sa pobunjenicima. Obamina administracija razmatra kako da ojača iračku armiju. Majkl Rubin je analitičar Instituta Amerikan Enterprajz.
"Moramo da po svaku cenu podržimo Iračane u borbi protiv Al-Kaide. To će verovatno morati da podrazumeva neku vrstu podrške iz vazduha.”
Medjutim, drugi eksperti kažu da bi dronovi ili letelice sa pilotima imali sasvim ograničeni efekat. Sem Gardiner je penzionisani pukovnik američkog vazduhoplovstva.
“To je dovoljno da se oni zaustave ali nije dovoljno da se povrati kontrola nad onim što su već osvojili.”
Dodatna komplikacija, kažu analitičari, je činjenica da donatori iz bogatih arapskih zemalja finansiraju priliv oružja u sirijskom gradjanskom ratu. Islamski ekstremisti iz tog konflikta sada ugrožavaju iračku vladu premijera Nurija al-Malikija. Majkl O’Henlon je ekspert za Bliski istok.
“Maliki će morati da uradi odredjene stvari, da vlada uključi druge verske grupe, inače države Persijskog zaliva neće prestati da podržavaju radikalne sunitske grupe.“
Američki zvaničnici smatraju da džihadisti moraju da se zaustave pre nego što uspostave svoje utočište u tom regionu. Ekstremisti žele da formiraju islamski emirat koji bi se protezao od Sirije do Iraka.