KIJEV - Rusija je drugu noć zaredom izvela masovni vazdušni napad na Odesu, koji je jedan ukrajinski zvaničnik opisao kao „pakleni“.
"Napad je bio veoma moćan, zaista masivan. Bila je to paklena noć", rekao je Serhij Bračuk, portparol vojne administracije Odese, i dodao da će detalji o šteti i žrtvama biti naknadno objavljeni.
Napadi na Odesu, jednu od glavnih ukrajinskih luka za izvoz žitarica, usledili su nakon obećanja Rusije da će uzvratiti zbog napada na Krimski most - za šta krivi Ukrajinu.
Ubrzo nakon što je most pogođen u ponedeljak, Moskva se povukla iz sporazuma o izvozu žitarica. UN upozoravaju da taj potez Rusije rizikuje da pogorša krizu gladi širom sveta.
Veći deo Ukrajine bio je pod upozorenjem o vazdušnim napadima. Rusija je gađala i druga mesta, uključujući i Kijev na koji su lansirani dronovi.
Načelnik gradske vojne uprave Sergej Popko rekao je da, prema preliminarnim informacijama, nije bilo štete ni žrtava.
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da su sprečile 37 od 63 udara u južnom regionu Odese, uključujući obaranje 23 drona i 14 krstarećih raketa.
Na Krimu je izbio požar na vojnom poligonu u okrugu Kirovske, zbog čega je iz okolnih naselja evakuisano 2.000 ljudi, objavio je guverner Sergej Aksjonov kojeg je postavila Rusija.
Na Telegramu je objavljeno da gori skladište municije u vojnoj bazi nakon ukrajinskog vazdušnog napada.
UN radi na obnovi izvoza žitarica
Portparol UN Stefan Dužarik kazao je da se radi na pronalaženju načina kako da se ukrajinske i ruske žitarice ponovo izvoze na svetsko tržište i spreči kriza zbog rasta cena hrane i veće gladi.
Crnomorski dogovor je postignut u julu 2022. uz posredovanje Turske i UN, a Rusija se povukla iz sporazuma u ponedeljak i odbacila pozive Ukrajine da dozvoli nastavak plovidbe njenim brodovima.
"Govorimo o oblasti koja je blizu ratne zone. Bez odgovarajućih bezbednosnih garancija tu nastaju određeni rizici. Dakle, ako se nešto formalizuje bez Rusije, te rizike treba uzeti u obzir", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Rusija kaže da bi mogla da se vrati dogovoru ako se ispune njeni zahtevi za ublažavanje pravila za izvoz hrane i đubriva. Zapadne zemlje to smatraju pokušajem upotrebe prednosti nad zalihama hrane, kako bi se iznudilo ublažavanje finansijskih sankcija.