Linkovi

Očekuje li nas radikalizacija Evrope?

  • Glas Amerike

3D Logo Tvitera na zastavi Islamske države

Da li će kolaps Islamske države u Siriji i Iraku i raspad kalifata znatno uticati na regrutaciju i radikalizaciju Evrope ili nas očekuje manje “samotnjačkih teorističkih” napada.

Analitičari kažu da je formiranje kalifata bilo veoma korisno za promociju Islamske države i privlačenje stranih regruta, pritom izdvajajući ovu grupu od rivalske Al Kaide, koja se protivila uspostavljanju ID i ismevala Abu Bakar al-Bagdadijevo samoproglašenje za kalifa. Jedino što sada ostaje ovoj terorističkoj grupi i glavnom konkurentu džihadističke Al Kaide je da poveća broj terorističkih napada na zapadu, navode analitičari.

Prošlog meseca, al-Bagdadi je prekinuo javnu tišinu dugu 11 meseci i objavio audio-traku na kojoj ismeva Ameriku, pozivajući džihadiste da se okupe protiv sirijskog režima i insistirajući na opstanku ID, uprkos naprasnom gubitku teritorije. Ponovio je i poruku nastradalog šefa propagande Islamske države da je teritorija manje važna od volje za borbom.

Ipak, većina al-Bagdadijevog govora bila je usmerena na hvalospeve napada na SAD, pri čemu je istakao da “Amerika, Evropa i Rusija žive u konstantnom stanju straha.”

Zvaničnici Francuske i Belgije izjavili su da je Islamska država veoma inovativna pa je, uprkos naporima da smanje “virtuelni otisak”, propaganda te organizacije i dalje prisutna i pažljivo podešena da što bolje mobiliše nove pratioce, testirajući nove ideje oblikovanjem narativa u ono što smatra taktički pogodnim.

Ove zemlje nisu jedine koje pokušavaju da razumeju pojam radikalizacije. Američkoj vladi su 16 godina nakon napada 11. septembra i dalje nejasni mehanizmi ekstremističkih džihadskih delovanja i svesni razlozi za učestvovanje u samoubilačkim napadima.

Sociologa i profesora univerziteta za socijalne studije u Parizu, Farhada Kosrokavara brine to što vlade određenih zemalja posmatraju radikalizaciju kao pretnju za državnu bezbednost. Umesto toga trebalo bi posmatrati dugoročne efekte stigmatizacije, socijalne isključenosti i delinkvencije. Uloga interneta i zatvorenih grupa na društvenim medijima u osnaživanju pripadnosti džihadističkim grupama i formiranje kulta negativnog heroja, samo je uvod u celokupnu priču koju treba shvatiti, tvrdi Kasrokavar.

Dodaje i da su psihološki faktori takođe ključni za razumevanje. Na konferenciji u Londonu prošle godine, Kasrokavar je naglasio da je velikom broju džihadističkih terorista na zapadu dijagnostifikovana depresija i druge mentalne bolesti.

Ipak, napori da se dublje shvati radikalizacija često nailaze na otpor političkih vođa, naročito u trenucima kada su izloženi pritiscima javnosti da zaustave terorističke napade. Poznata je izjava bivšeg premijera Francuske Manuela Valsa da je umoran od “sociološkog i kulturnog opravdanja“ za džihad i da je “svako objašnjenje samo opravdanje“.

Preko 240 žrtava terorističkih napada, 350 islamskih ekstremista u zatvoru, skoro 6.000 militanata pod prismotrom i 17.000 slučajeva klasifikovanih kao potencijalna pretnja čine situaciju u Francuskoj alarmantnom. U Belgiji je taj broj nešto manji, ali je zato broj ljudi koji se svakodnevno pridružuju ID na rekordno prvom mestu u Evropi.

Obe zemlje bore se da uspostave efektivne programe deradikalizacije. Ipak, poslednji napori Francuske za otvaranje centara za deradikalizaciju nisu urodila plodom, a kao protivargument pominjan je metod rada.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG