Protestni pokret koji je otpočeo u Njujorku proširio se na oko 1.400 gradova širom Amerike. Ovaj novi protestni fenomen namerno funkcioniše izvan političkog sistema, distancirajući se od čvrste agende i uspostavljanja vođstva pokreta. Međutim, neki politički analitičari kao i aktivisti tog pokreta smatraju da bez uspostavljanja formalne strukture neće biti nikakvih rezultata. Kako izveštava novinar Glasa Amerike, pokret ipak uspeva svojim nekonvencionalnim sredstvima da utiče na dijalog u Vašingtonu.
U nedavnom zboru ispred Bele kuće u Vašingtonu učestvovalo je dve hiljade bolničarki, koje traže da se poveća porez na profit od berzanskih deonica i obezbede sredstva za socijalna davanja, kao i fondovi za otvaranje novih radnih mesta u sektoru izgradnje infrastrukture zemlje. Pošto se predsednik Obama usprotivio tom predlogu, njegov sekretar za finansije Timoti Gajtner je bio predmet izrugivanja na zboru ispred Bele kuće. Ralf Nejder, veteran u borbi za zaštitu interesa američkih potrošača, tvrdi da protestni pokret uopšte ne utiče na političare.
„Kongres i dalje vodi računa o interesma korporacija kao da se na ulicama ništa ne događa. Međutim, uskoro će doći do 'okupacije' kancelarija članova Kongresa u njihovim državama. Možda će tada da shvate poruku.“
Pripadnici pokreta okupacije su odlučili da deluju izvan uobičajenog političkog procesa, koji smatraju nesposobnim da promeni stanje u zemlji. Uvereni su da je bolje da narodu direktno saopštavaju svoju poruku. Karen Koner, saradnica Instituta za ekonomsku politiku, kaže da je pokret počeo da menja političku atmosferu u zemlji.
„Veoma obećava činjenica da glavne novine prenose poruku i na naslovnim stranama objavljuju članke i uvodnike o njima.“
Neki analitičari smatraju da su poruke protestnog pokreta zamenile poruku Pokreta čajanka, koja je dominirala poslednje dve godine, da je zemlja bankrotirala zbog sve većeg državnog aparata. Džon Kavano je direktor Instituta političkih nauka.
„Prava priča je to da država više ne funkcioniše u korist većine građana, i da je ta nejednakost drastična. A kada se ta priča menja, posledice za društvo su mnogostruke.“
Kevano ističe nedavnu odluku Bank of America da počne da naplaćuje korišćenje debitnih kartica. Banka je od toga odustala zbog žestoke reakcije svojih komintenata.
„Izbio je protest, banke su reagovale. Mislim da se u bankarskom sektoru sada vode velike rasprave šta treba učiniti da bi protesti nestali.“
Međutim, demonstranti nemaju nameru da odu.
„Velika većina u zemlji trpi, prema tome to treba rešiti. Volstrit može jer je dovoljno bogat. Finansijski porez bi pomogao većini ljudi, omogućio sredstva za infrastrukturu, i smanjio bi pohlepu.“
Učesnici protesta takođe najavljuju da će okupirati kancelarije potencijalnih republikanskih predsedničkih kandidata. Spremaju se veliki planovi za proleće. Cilj je da se političari nateraju na akciju vršenjem pritiska izvan postojećeg političkog sistema