Američki predsednik Barak Obama uveo je nove sankcije Rusiji zbog toga što je pripojila Krimsko poluostrvo. SAD su prethodno uvele sankcije kojima se ograničava izdavanje viza i ekonomska aktivnosti nekoliko osoba, koje su učestvovale u potezima Kremlja protiv Ukrajine. Moskva je najavila kontra-mere protiv devetoro američkih zvaničnika, uz poruku da su sankcije bumerang, koji će se vratiti Vašingtonu.
Predsednik Obama proširio je američke ekonomske sankcije protiv Moskve, obuhvativši 20 pojedinaca, među kojima je Sergej Ivanov, šef kabineta ruskog predsednika Vladimira Putina. Meta sankcija je i jedna ruska banka. Obama je poručio da Rusija svojim potezima produbljuje svoju izolaciju u međunarodnoj zajednici.
"Preduzimamo te korake u odgovor na ono što je Rusija već uradila na Krimu. Istovremeno, svet sa velikom zabrinutošću posmatra, dok Rusija pozicionira svoju vojsku na način koji bi mogao da dovede do daljih upada u južnu i istočnu Ukrajinu. Iz toga razloga tesno sarađujemo sa evropskim partnerima na razivjanju još ozbiljnijih mera u slučaju da Rusija nastavi sa eskalacijom situacije”.
Obama je rekao da razmatra dodatno proširivanje sankcija kako bi se one, osim na pojedince, primenile na sektore ruske ekonomije. Nešto ranije, u intervju za jednu TV stanicu u Kaliforniji, predsednik je izjavio da Amerika neće vojno intervenisati u Ukrajini, ali će mobilisati sve diplomatske resurse da bi se pojačao međunarodni pritisak na Moskvu.
Rusija je uzvratila na američke sankcije saopštenjem da će i sama uvesti sankcije protiv devet američkih zvaničnika i zakonodavaca, među kojima su senatori Džon Mekejn i Heri Rid i predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner. Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je Moskva u više navrata upozorila Vašington da su sankcije „bumerang“ koji će pogoditi same SAD.
U međuvremenu, ruska Duma danas je sa 445 glasova za i jednim protiv odobrila pripajanje Krimskog poluostrva Rusiji, ignorišući zapadnu pretnju novim sankcijama. Gornji dom parlamenta, Savet Federacije, glasaće o tome sutra.
Dok Moskvu insistira da je Krim glasao za pripajanje Rusiji “na demokratski način i u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN”, generalni sekretar UN Ban Ki-Mun danas je doputovao u Moskvu na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pozivajući na dijalog Rusije i Ukrajine.
„Kao generalni sekretar UN-a ne mogu da sakrijem svoju duboku zabrinutost zbog trenutne situacije u vezi sa Ukrajinom i Rusijom. Rusija je jedan od najvažnijih lidera ne samo u Ujedinjenim nacijama nego na globalnom nivou“.
U delu sastanka koji je bio otvoren za novinare, Putin nije direktno pomenuo Ukrajinu, ali je pohvalio napore Generalnog sekretara u rešavanju svetskih kriza.
„Kao jedan od osnivača UN-a, Rusija je kontinuirano i uspešno podržavala glavnu ulogu Ujedinjenih nacija u međunarodnim pitanjima“, istakao je.
Ban Ki-Mun će se u petak u Kijevu sastati sa ukrajinskim predsednikom Oleksandrom Turčinovom i premijerom Arsenijem Jacenjukom.
Na Krimu je i danas napeta situacija u nekoliko ukrajinskih vojnih baza ispred kojih patroliraju ruski vojnici. Juče su vojnici pod ruskom komandom osvojili štab ukrajinske mornarice u Sevastopolju i pritvorili komandanta Sergeja Haiduka, koji je međutim, prema saopštenju vlasti u Kijevu, danas pušten na slobodu. U vojnoj bazi Perevalnoje, ruske snage su ponudile ukrajinskim vojnicima da napuste poluostrvo ili ostanu i služe pod ruskom zastavom.
„Svaki od vojnika doneo je ličnu odluku. Neki odlaze za Ukrajinu, neki će se penzionisati, a neki će ostati ovde, okončati ugovor sa ukrajinskom vojskom i položiti zakletvu Rusiji i nastaviti službu unutar ruskih vojnih snaga. Među njima, 75% su Krimljani koji su doneli svesnu odluku da će ostati ovde i nastaviti službu na Krimu“, kaže Andrej Karaulov, vodja lokalne jedinice za samoodbranu.
Alina, čiji suprug i sinovi služe u bazi Perevalnoje, kaže da se oseća izneverenom od strane novih vlasti u Kijevu.
„Ljudi su prosto napušteni, naređeno im je da pucaju ako neko napadne bazu, ali u okviru baze su škole, obdaništa, naša deca idu u te škole.“
Alina dodaje da ukrajinska vlada nije ponudila osoblju nove poslove u Ukrajini niti mogućnost penzionisanja. U međuvremenu, kao znak rastućeg ruskog uticaja u regionu, ruska rublja počela je da se koristi u prodavnicama, a nekoliko desetina stanovnika Krima već je dobilo nove, ruske pasoše, dok rusko ministarstvo spoljnih poslova ističe da Moskva priznaje stanovnike Krima kao građane Ruske Federacije. Na svom prvom zasedanju od ruskog pripajanja Krima, ukrajinski parlament usvojio je deklaraciju u kojoj se ističe da Ukrajina nikada neće priznati odvajanje neotuđivog dela svoje teritorije, niti odustati od borbe za oslobođenje Krima od „okupatorskih snaga“.
Predsednik Obama proširio je američke ekonomske sankcije protiv Moskve, obuhvativši 20 pojedinaca, među kojima je Sergej Ivanov, šef kabineta ruskog predsednika Vladimira Putina. Meta sankcija je i jedna ruska banka. Obama je poručio da Rusija svojim potezima produbljuje svoju izolaciju u međunarodnoj zajednici.
"Preduzimamo te korake u odgovor na ono što je Rusija već uradila na Krimu. Istovremeno, svet sa velikom zabrinutošću posmatra, dok Rusija pozicionira svoju vojsku na način koji bi mogao da dovede do daljih upada u južnu i istočnu Ukrajinu. Iz toga razloga tesno sarađujemo sa evropskim partnerima na razivjanju još ozbiljnijih mera u slučaju da Rusija nastavi sa eskalacijom situacije”.
Obama je rekao da razmatra dodatno proširivanje sankcija kako bi se one, osim na pojedince, primenile na sektore ruske ekonomije. Nešto ranije, u intervju za jednu TV stanicu u Kaliforniji, predsednik je izjavio da Amerika neće vojno intervenisati u Ukrajini, ali će mobilisati sve diplomatske resurse da bi se pojačao međunarodni pritisak na Moskvu.
Rusija je uzvratila na američke sankcije saopštenjem da će i sama uvesti sankcije protiv devet američkih zvaničnika i zakonodavaca, među kojima su senatori Džon Mekejn i Heri Rid i predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner. Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je Moskva u više navrata upozorila Vašington da su sankcije „bumerang“ koji će pogoditi same SAD.
U međuvremenu, ruska Duma danas je sa 445 glasova za i jednim protiv odobrila pripajanje Krimskog poluostrva Rusiji, ignorišući zapadnu pretnju novim sankcijama. Gornji dom parlamenta, Savet Federacije, glasaće o tome sutra.
Dok Moskvu insistira da je Krim glasao za pripajanje Rusiji “na demokratski način i u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN”, generalni sekretar UN Ban Ki-Mun danas je doputovao u Moskvu na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, pozivajući na dijalog Rusije i Ukrajine.
„Kao generalni sekretar UN-a ne mogu da sakrijem svoju duboku zabrinutost zbog trenutne situacije u vezi sa Ukrajinom i Rusijom. Rusija je jedan od najvažnijih lidera ne samo u Ujedinjenim nacijama nego na globalnom nivou“.
U delu sastanka koji je bio otvoren za novinare, Putin nije direktno pomenuo Ukrajinu, ali je pohvalio napore Generalnog sekretara u rešavanju svetskih kriza.
„Kao jedan od osnivača UN-a, Rusija je kontinuirano i uspešno podržavala glavnu ulogu Ujedinjenih nacija u međunarodnim pitanjima“, istakao je.
Ban Ki-Mun će se u petak u Kijevu sastati sa ukrajinskim predsednikom Oleksandrom Turčinovom i premijerom Arsenijem Jacenjukom.
Na Krimu je i danas napeta situacija u nekoliko ukrajinskih vojnih baza ispred kojih patroliraju ruski vojnici. Juče su vojnici pod ruskom komandom osvojili štab ukrajinske mornarice u Sevastopolju i pritvorili komandanta Sergeja Haiduka, koji je međutim, prema saopštenju vlasti u Kijevu, danas pušten na slobodu. U vojnoj bazi Perevalnoje, ruske snage su ponudile ukrajinskim vojnicima da napuste poluostrvo ili ostanu i služe pod ruskom zastavom.
„Svaki od vojnika doneo je ličnu odluku. Neki odlaze za Ukrajinu, neki će se penzionisati, a neki će ostati ovde, okončati ugovor sa ukrajinskom vojskom i položiti zakletvu Rusiji i nastaviti službu unutar ruskih vojnih snaga. Među njima, 75% su Krimljani koji su doneli svesnu odluku da će ostati ovde i nastaviti službu na Krimu“, kaže Andrej Karaulov, vodja lokalne jedinice za samoodbranu.
Alina, čiji suprug i sinovi služe u bazi Perevalnoje, kaže da se oseća izneverenom od strane novih vlasti u Kijevu.
„Ljudi su prosto napušteni, naređeno im je da pucaju ako neko napadne bazu, ali u okviru baze su škole, obdaništa, naša deca idu u te škole.“
Alina dodaje da ukrajinska vlada nije ponudila osoblju nove poslove u Ukrajini niti mogućnost penzionisanja. U međuvremenu, kao znak rastućeg ruskog uticaja u regionu, ruska rublja počela je da se koristi u prodavnicama, a nekoliko desetina stanovnika Krima već je dobilo nove, ruske pasoše, dok rusko ministarstvo spoljnih poslova ističe da Moskva priznaje stanovnike Krima kao građane Ruske Federacije. Na svom prvom zasedanju od ruskog pripajanja Krima, ukrajinski parlament usvojio je deklaraciju u kojoj se ističe da Ukrajina nikada neće priznati odvajanje neotuđivog dela svoje teritorije, niti odustati od borbe za oslobođenje Krima od „okupatorskih snaga“.