Predsednik Braka Obama završio je posetu Mjanmaru, gde je upozorio da reforme nisu završene, četiri godine nakon što je ta zemlja okončala pola veka vojne uprave.
Tokom poslednjeg dana posete Mjanmaru, predsednik Obama sastao se sa liderkom i dobitnicom Nobelove nagrade Aung San Su Ći u njenoj kući, u kojoj ju je nekada vojni režim, držao u kućnom pritvoru, upozorivši da se tranzicija ka punoj demokratiji još nije dogodila.
“Mnogo teži posao ostaje da se uradi i mnogo teških izbora tek treba doneti u budućnosti. Proces reformi nije potpuno okončan ili nepovratan.”
Aung San Su Ći, koja je bila pokretač izlaska Mjanmara iz vojne vladavine, je među onima koji se i dalje suočavaju sa preprekama. Jedna odredba ustava zabranjuje joj da se kandiduje za predsednika sledeće godine zato što njena deca imaju strano državljanstvo, mera koju je predsednik Obama kritikovao.
On je takođe govorio o položaju zajednice Rohingja, muslimanske manjine koja živi u uslovima sličnim aparthejdu. Sukobi sa članovima budističke većine doveli su do raseljavanja hiljada ljudi.
“Obraćamo pažnju na to kako su verske zajednice tretirane u ovoj zemlji.”
Pitanje zajednice Rohingja je osetljivo za budiste u Mjanmaru od kojih većina smatra da su muslimani stranci. Aung San Su Ći kritikovana je što nije zauzela stav o politici Mjanmara koja im ne priznaje državljanstvo. Ona je upitana o rešavanju pitanja Rohingja.
“Ako pitate kako mi predlažemo rešenje svih tih problema i nasilja između zajednica, između različitih etničkih grupa, mi moramo da počnemo sa vladavinom zakona.”
To je bila druga poseta predsednika Obame Mjanmaru. Prva se dogodila 2012., dve godine nakon što su izbori obeležili kraj vojne uprave koja je trajala pola veka. Četiri godine kasnije, još je dugačak put ka vrsti demokratije koju predsednik Obama predviđa u Mjanmaru.