Predstojeće putovanje predsednika Baraka Obame u Izrael, na palestinsku Zapadnu obalu i u Jordan, ponovo dovodi u središte pažnje temeljni kamen američke politike u regionu – mirovni sporazum Egipta i Izraela, čijem su sklapanju pre više od 30 godina doprinele i Sjedinjene Države. Novinarka Glasa Amerike izveštava iz Kaira da jačanje egipatskog islamizma naglašava zategnutost između dve zemlje na neobične načine.
Jačanje Muslimanskog bratstva u Egiptu je izazvalo uzbunu u pogledu predanosti islamskih lidera mirovnom sporazumu sa Izraelom. Predsednik Muhamed Morsi obećava da će poštovati sporazum uprkos tome što se Bratstvo već dugo protivi izraelskoj državi. Amr Darag je član političkog krila Muslimanskog bratstva - Partije slobode i pravde.
„Ovaj mir definitivno mora da bude zasnovan na pravdi, to je u redu, ali Egipat sada nije u situaciji da se sukobljava sa bilo kim. Kao odgovorna politička snaga, mi poštujemo sve obaveze države prema drugima bez obzira da li su nam se dopadale ili ne u vreme kada su dogovorene.“
Čak i ovako ograničena obećanja izazivaju kritiku i to ne samo Morsijevih fundamentalističkih rivala, nego i njegovih sekularnih, liberalnih protivnika, što pokazuje koliko je ovaj sporazum zaista nepopularan.
„Deo kritika koje se upućuju Morsiju izaziva to što se on pokazao kao previše pragmatičan za mnoge od nas. Hoću da kažem, ovo je Bratstvo koje je centralno za politiku, odnosno to je centralna stvar u njihovoj politici: pitanje Palestine, pitanje okupacije", kaže bloger i politički aktivista Veil Halil.
On ističe da je to centralno pitanje za politički angažovane Egipćane svih opredeljenja.
To je propusnica za politiku za mnoge od nas. Ja sam se politizovao na palestinskom pitanju, a ulični protesti i borba protiv Mubaraka su počeli iz solidarnosti sa ustankom i sa drugom intifadom 2000. i 2002.“
Halil priznaje da neki Egipćani mešaju anticionizam i predrasude prema Jevrejima. Pre svog političkog uspona, Morsi je prikazivao video snimke na kojima se Jevreji vređaju, mada sada tvrdi da su to bili anticionistički istupi. Uprkos tome što je jevrejska zajednica u Egiptu nekada cvetala, sada izgleda da su duboko ukorenjena oba osećanja. Bivši obaveštajni agent Sameh Saif al Jazal kaže da političari sve to dobro znaju.
„To je karta na koju igra mnogo ljudi. Kada napadate Izrael, raste vam ugled na ulici. Ljudi u Egiptu to rade upravo zbog toga.“
Ali Jazal tvrdi da praksa protivreči tome i ističe česte, bliske ekonomske, vojne i političke kontakte Izraela i Egipta.
„Treba da zaboravite ono što čitate u novinama i vidite na televiziji. Realnost je da dve zemlje rade normalno, baš kao u Mubarakovo vreme.“
Upravo kao i Morsijevi liberalni i konzervativni kritičari, Jazal kaže da se malo toga promenilo u odnosu na Izrael od dolaska islamističkog lidera na vlast i da se po svemu sudeći u bližoj budućnosti neće ni menjati.
Jačanje Muslimanskog bratstva u Egiptu je izazvalo uzbunu u pogledu predanosti islamskih lidera mirovnom sporazumu sa Izraelom. Predsednik Muhamed Morsi obećava da će poštovati sporazum uprkos tome što se Bratstvo već dugo protivi izraelskoj državi. Amr Darag je član političkog krila Muslimanskog bratstva - Partije slobode i pravde.
„Ovaj mir definitivno mora da bude zasnovan na pravdi, to je u redu, ali Egipat sada nije u situaciji da se sukobljava sa bilo kim. Kao odgovorna politička snaga, mi poštujemo sve obaveze države prema drugima bez obzira da li su nam se dopadale ili ne u vreme kada su dogovorene.“
Čak i ovako ograničena obećanja izazivaju kritiku i to ne samo Morsijevih fundamentalističkih rivala, nego i njegovih sekularnih, liberalnih protivnika, što pokazuje koliko je ovaj sporazum zaista nepopularan.
„Deo kritika koje se upućuju Morsiju izaziva to što se on pokazao kao previše pragmatičan za mnoge od nas. Hoću da kažem, ovo je Bratstvo koje je centralno za politiku, odnosno to je centralna stvar u njihovoj politici: pitanje Palestine, pitanje okupacije", kaže bloger i politički aktivista Veil Halil.
On ističe da je to centralno pitanje za politički angažovane Egipćane svih opredeljenja.
To je propusnica za politiku za mnoge od nas. Ja sam se politizovao na palestinskom pitanju, a ulični protesti i borba protiv Mubaraka su počeli iz solidarnosti sa ustankom i sa drugom intifadom 2000. i 2002.“
Halil priznaje da neki Egipćani mešaju anticionizam i predrasude prema Jevrejima. Pre svog političkog uspona, Morsi je prikazivao video snimke na kojima se Jevreji vređaju, mada sada tvrdi da su to bili anticionistički istupi. Uprkos tome što je jevrejska zajednica u Egiptu nekada cvetala, sada izgleda da su duboko ukorenjena oba osećanja. Bivši obaveštajni agent Sameh Saif al Jazal kaže da političari sve to dobro znaju.
„To je karta na koju igra mnogo ljudi. Kada napadate Izrael, raste vam ugled na ulici. Ljudi u Egiptu to rade upravo zbog toga.“
Ali Jazal tvrdi da praksa protivreči tome i ističe česte, bliske ekonomske, vojne i političke kontakte Izraela i Egipta.
„Treba da zaboravite ono što čitate u novinama i vidite na televiziji. Realnost je da dve zemlje rade normalno, baš kao u Mubarakovo vreme.“
Upravo kao i Morsijevi liberalni i konzervativni kritičari, Jazal kaže da se malo toga promenilo u odnosu na Izrael od dolaska islamističkog lidera na vlast i da se po svemu sudeći u bližoj budućnosti neće ni menjati.