Predsednik Barak Obama predložio je da se promeni način na koji se novac iz federalnog budžeta daje koledžima i univerzitetima, u nastojanju da se smanji cena visokog obrazovanja u Sjedinjenim Državama.
Obama je izložio taj plan publici naklonjenoj takvim idejama - studentima Mičigenskog univerziteta. Plan je nastao po modelu programa “Trka do vrha” koji se sprovodi u osnovnom i srednjem obrazovanju. Obama je kritikovao rast troškova studija na koledžima - koji su se više nego udvostručili u proteklih 20 godina. On je takodje poručio da je visoko obrazovanje ključ za izgradnju američke ekonomije. Obama je pozvao Kongres da usvoji zakon koji je predložio, a koji se odnosi na poreske olakšice i stipendije za studente.
Predsednik je ocenio da univerziteti moraju da učine više da bi smanjili troškove, obećavši da će vlada uložiti više sredstava u škole koje kontrolišu svoje cene. On je takodje naveo da vlade pojedinačnih država, koje kontrolišu državne univerzitete i koledže, moraju da učine više na finansiranju višeg obrazovanja.
Prema Obaminom planom, federalna pomoć institucijama visokog obrazovanja povećaće se za nekoliko milijardi dolara. Ona takodje uključuje sredstva da se studentima koji planiraju da upišu koledž pomogne da odrede koja škola im nudi najviše za uloženi novac. Obama nije izneo više detalja plana, a veći deo njegovih ključnih tačaka mora da bude odobren u Kongresu.
Federalna vlada navodi da su prosečna godišnja školarina i troškovi života na američkim univerzitetima 2010. iznosili gotovo 17.500 dolara. Pri tome, tu postoji veliki jaz izmedju studija na dvogodišnjim državnim koledžima, gde jedna godina može da košta manje od 8,000 dolara i privatnih, četvorogodišnjih koledža gde godina može da košta više od 32.000. Oni koji žele da upišu magistarske ili doktorske studije suočavaju se sa još višim troškovima. Mnogi studenti zato pozajmljuju velike sume novca da bi pohadjali univerzitet, što neke od njih optereti dugovima koje posle otplaćuju decenijama.
Obama: Smanjiti troškove studija u SAD
