Američki predsednik Barak Obama najavio je da će 10. januara u svom gradu Čikagu održati oproštajni govor naciji, u kojem će se osvrnuti na uspehe koje je postigao u svoja dva mandata, i izneti razmišljanja o budućnosti zemlje kada novoizabrani predsednik Tramp stupi na vlast.
U imejlu koji je uputio svojim pristalicama u ponedeljak, 55-godišnji predsednik izjavio je da su se Amerikanci od 2009. suočili sa brojnim izazovima i izašli iz njih snažniji, jer nikada nisu napustili uverenje kojim se rukovode od osnivanja nacije – da samo zajedno mogu da zemlju promene na bolje.
Oproštajni govor je tradicija američkih predsednika koju je započeo Džordž Vašington 1796.
Predsednik Obama u ponedeljak se vratio u Vašington sa novogodišnjeg odmora koji je proveo na Havajima, gde se rodio i proveo deo mladosti. Njegovi saradnici najavljuju da će u preostale dve i po nedelje mandata, Obama verovatno pomilovati zatvorenike koji su uhapšeni zbog prestupa u vezi sa drogom a za koje ocenjuje da su dobili suviše stroge kazne, kao i da će možda izdati nove izvršne uredbe kako bi osigurao trajnost nekih političkih pravaca na kojima insistira, a kojima se Tramp protivi.
Obama se u sredu sastaje sa demokratama u Kongresu u nastojanju da razvije strategiju kako bi se zaštitilo njegovo najveće unutrašnjepolitičko dostignuće – nacionalna reforma zdravstvene zaštite – za koju su Tramp i republikanski zakonodavci obećali da će je brzo poništiti, iako još nisu postigli saglasnost kako će je zameniti.
Iako je Obama, demokrata, nastojao da ublaži period tranzicije direktnim susretom sa novoizabranim republikanskim predsednikom, i kroz nekoliko telefonskih razgovora, takođe je preduzeo mere koje su frustrirale novog predsednika. Obama je izdao nove uredbe da se spreči bušenje nafte u američkom priobalju, proglasio nekoliko novih nacionalnih parkova i dodatno ispraznio američki zatvor za osumnjičene teroriste u Gvantanamu na Kubi.
Obama je takođe po prvi put naredio svom ambasadoru u UN da dozvoli usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti kojom se kritikuju izraelska naselja na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, i uvode sankcije Rusiji zbog hakovanja kompjutera Demokratske partije za vreme američke predsedničke kampanje. Oba ta poteza su u direktnoj suprotnosti sa Trampovom proklamovanom politikom.
Kada postane privatni građanin, Obama i prva dama Mišel Obama sele se u jednu kuću u Vašingtonu nedaleko od Bele kuće, gde planiraju da ostanu dok njihova mlađa ćerka Saša ne završi srednju školu 2019. On je prvi predsednik u skoro stotinu godina koji će ostati u Vašingtonu posle isteka mandata.