Linkovi

NSA briše više od 685 miliona snimljenih telefonskih razgovora


Arhiva - Zdanje Nacionalne bezbednosne administracije u Fort Madeu, Merilend, 6. juna 2013.

Nacionalna bezbednosna administracija (NSA) briše više od 685 miliona snimaka telefonskih razgovra, prikljupljenih tokom 2015. godine od telekomunikacionih kompanija u vezi sa istragama, što nameće pitanje o pouzdanosti tog programa.

Ogromnu NSA-ina koleciju snimljenih razgovora prvo je ograničio Kongres, nakon što je bivši saradnik NSA, Edvard Snouden, dostavio dokumente javnosti otkrivajući pojačano vladino praćenje. Zakon, usvojen u junu 2015, kaže da idući dalje, podatke mogu da zadrže telekomunikacione kompanije, a ne i NSA, ali da obaveštajne agencije mogu da isfiltriraju veliku bazu podataka.

Sada, NSA briše sve informacije koje je prikupila filtriranjem.

Dovođenje pograma pod znak pitanja i odbrana

Agencija je objavila saopštenje kasno u četvrtak u kome kaže da je brisanje započeto u maju nakon što su analitičari NSA zabeležili "tehničke neregularnosti u nekim podacima dobijenim od provajdera telekomunikacionih usluga". Takođe se kaže da su nepravilnosti rezultirale time da je NSA dobila neke detalje razgovora za koje nije bila ovlašćena da ih dobije.

To ukazuje na manjkavost programa, kaže Dejvid Kris, bivši najviši bezbednosni zvaničnik u Sekretarijatu za pravosuđe.

"Kažu da moraju da očiste tri godine prikupljenih podataka, unazad do 2015, i da ti podaci koje su prikupili za to vreme, koje sada brišu, nisu pouzdani i da su inficirani nekom vrstom tehničke greške", kaže Kris, osnivač Kalper partners, konsultatnske firme u Sijetlu. "Prema tome, šta god da su se nadali da će dobiti tokom poslednje tri godine iz ovog programa kolekcija... sve je bezvredno. I zbog toga, oni bacaju podatke i zapravo počinju ispočetka".

Kristofer Augustin, portparol NSA, ne slaže se sa tvrdnjama da je program neuspešan.

"Ovo je slučaj u kome NSA utvrđuje da je postojao problem i proaktivno preduzima prave korake kako bi ga rešila", kaže on.

Agencja je pegledala i produžila obaveštajne izveštaje kako bi se uverila da su bazirani samo na podacima iz poziva koji su ispravno primeljeni od telekomunikacionih provajdera, kaže on. Agencija odbacuje da prisvoji krivicu, kaže on i dodaje da se "obratila pažnja na osnovni urok problema".

Član Senatovog komiteta za finansije, senator Ron Vajde, demokrata iz Oregona, postavlja pitanje u sekretaru a finansije Vilburu Rosu, tokom saslušanja povodom tarifa, na Kapitol hilu, 20. juna 2018, u Vašingtonu.
Član Senatovog komiteta za finansije, senator Ron Vajde, demokrata iz Oregona, postavlja pitanje u sekretaru a finansije Vilburu Rosu, tokom saslušanja povodom tarifa, na Kapitol hilu, 20. juna 2018, u Vašingtonu.

Koga kriviti?

Senator Ron Wajden, demokrata iz Oregona, bezkompromisni zagovornik prava na privatnost, krivicu svaljuje na telekomunikacione kompanije koje su snabdele NSA snimljenim razgovorima.

"Ovaj incident pokazuje da su te kompanije delale neprihvatljivo nemarno i da nisu uspele da se usaglase sa zakonom kada su delile osetljive podatke o klijentima sa vladom", rekao je on za Asošijeted pres u pisanoj izjavi u petak.

Šta je nezakonito?

Prema zakonu, vlada može da zahteva informacije poput detalja koji bi mogli da budu odštampani na telefonskom računu: datum i vreme poziva ili slanja tekstualne poruke, broj kartice telefona, trajanje poziva i kom su broju oni upućeni. Detalji koji se obezbeđuju vladi ne uključuju sadržinu bilo koje komunikacije, ime, adresu ili finansijske informacije klijenta, lokaciju mobilnog telefona ili GPS informaciju.

Ukoliko vladini istražitelji imaju osnovanu sumnju da određene brojeve telefona koriste teroristi, koji mogu da budu u SAD ili u inostranstvu, vlada može da zatraži od telekomunikacionih kompanija listu drugih brojeva sa kojima je sumnjivi broj bio u kontaktu i zatim koji su brojevi u kontaktu sa tim brojevima.

42 ciljana, 534,4 miliona detalja

NSA je prikupila više od 534,4 miliona detalja poziva i tekstualnih poruka u 2017. od provajdera telekomunikacionih usluga u SAD, poptu AT&T i Vržn, prema najnovijem vladinom izveštaju koji obrađuje NAS-ova praćenja te godine. To je više od trostruko više od 151,2 miliona prikupljena u 2016.

Snimci poziva su bili deo napora za prikupljanje obaveštajnih podataka koji su ciljali 42 mete u 2016. i 40 meta u 2017, prema izveštaju. On definiše ciljeve kao pojedince, grupe pojedinaca, organizacije ili entitete.

Godišnji izveštaj upućen Kongresu od obaveštajne zajednice sada se zahteva u sklopu reforme zakona o praćenju iz 2015. Zakon takođe nalaže vladi da traži sudski nalog kako bi prikupljala snimke razgovora. Zahtevi za snimanje građana SAD moraju biti bazirani na istrazi koja je pokrenuta u sklopu zaštite od terorizma ili tajnih obaveštajnih aktivnosti i praćenje se ne može sprovoditi nad aktivnostima koje štiti Prvi amandman.

Ipak, uprkos ovim reformama, NSA i dalje dobija neke podatke od telekomunikacionih konpanija za koje agencija nije autorizovana da ih vidi i neki od tih podataka su bili pogrešni, kaže Augustin.

"Ne možemo ići u detalje jer ti detalji ostaju tajni. Ipak, ni u jednom trenutku NSA nije trebalo da dobije sadržaj bilo kog razgovora, ime, adresu ili finansijske podatke pretplatnika ili klijenta, niti poziciju mobilnog telefona, niti GPS podatke", rekao je.

Zaštitnici privatnosti i ljudskih prava kažu da je saopštenje NSA podiglo dalju zabrinutost zbog programa.

"Ovo je još jedna u seriji grešaka koje pokazuju da su se mnogi špijunski programi NSA oteli kontroli i da učestalo ne uspevaju da ispoštuju osnovne granice koje su postavili Kongres i Sud SAD o obaveštajnim službama", kaže Nima Sajn Đulijani, pravna savetnica u Američkoj uniji za građanske slobode u Vašingtonu. Đulijani tu govori o američkm federalnom sudu osnovanom u okviru zakona o službama za inostrani obaveštajni rad, kako bi nadgledao zahteve za izdavanje naloga za prisluškivanje.

Ona kaže da javnost ima pravo da zna više o ovom slučaju i problemu, poput podatka koliko je snimaka dobijeno kao greška i da li je NSA zabeležila ijednog pojedinca čiji su podaci nepravilno završili u rukama agencije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG