Američki državni sekretar Džon Keri i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovo su se sastali na razgovorima o ukrajinskoj krizi, ovog puta u Londonu, ali nije došlo do približavanja stavova o održavanju referenduma na Krimu o mogućem pripajanju ukrajinskog poluostrva Rusiji. U Vašingtonu, predsednik Obama je poručio da se SAD i dalje nadaju diplomatskom rešenju ali i upozorio Moskvu da će snositi posledice za svoje odluke u pogledu Krima.
Američki državni sekretar Džon Keri i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov satima su razgovarali u Vinfild Hausu, rezidenciji američkog ambasadora u Londonu, ali nisu pronašli kompromis.
“Posle dugog razgovora, ministar Lavrov je jasno stavio na znanje da predsednik Putin nije spreman da donese bilo kakvu odluku u pogledu Ukrajine dok se ne završi referendum u nedelju. Moram da kažem, pozicija SAD o tom referendumu je jasna i glasna, mi verujemo da je referendum protivan Ustavu Ukrajine, medjunarodnom pravu, kao i da predstavlja kršenje tog prava"
Keri je dodao da je Lavrovu jasno preneo poruku predsednika Obame da će biti posledica ukoliko Rusija ne pronadje način da promeni kurs svoje politike. On je istakao da SAD to ne upućuju kao pretnju nego da je reč o direktnoj posledici ruskih odluka.
Na odvojenoj konferenciji za novinare posle razgovora, Lavrov je rekao da SAD i Rusija nemaju “zajedničku viziju” o referendumu na Krimu.
“Što se tiče praktičnih mera koje bi mogli da preduzmu ukrajinski spoljni partneri, nemamo zajedničke tačke i slična gledišta, štaviše naša gledišta se razilaze. Medjutim, naravno, dijalog bi trebalo da se nastavi da bi se ustanovilo do koje mere se razumemo u sveukupnom kontekstu širokog spektra pitanja o kojima je reč u našim rusko-američkim odnosima. Razgovarali smo o Krimu i mi smo ponovili našu poziciju da ćemo poštovati volju naroda Krima koju će izraziti na referendumu 16. marta.”
Lavrov je ponovo kritikovao sankcije koje SAD i EU razmatraju da uvedu Rusiji, nazvavši ih “kontraproduktivnim instrumentom” koji neće pomoći uzajamnim interesima. On je takodje rekao da Krim više znači Rusiji nego što su Foklandska ostrva značila Britaniji, koja je stupila u rat sa Argentinom posle njene invazije na britansku teritoriju 1982.
Iz Kremlja je danas saopšteno da je ruski predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN-a Ban Ki Munom istakao da je referendum na Krimu “u potpunosti u skladu sa medjunarodnim pravom i poveljom UN-a”.
U medjuvremenu, američki predsednik Barak Obama izjavio je da se i dalja nada diplomatskom rešenju krize na Krimu. Obama je prokomentarisao tu temu u razgovoru sa novinarima pred susret sa irskim premijerom Endom Kenijem, uoči proslave Dana Svetog Patrika.
“I dalje se nadamo da se može pronaći diplomatsko rešenje ali SAD i Evropa su jedinstvene ne samo u poruci o ukrajinskom suverenitetu nego i u poruci da će biti posledica ako se nastavi sa kršenjem tog suvereniteta.”
Moskva je juče potvrdila da je rasporedila još nekoliko hiljada vojnika blizu ukrajinske granice radi vojnih vežbi koje će trajati dve nedelje. Jedan visoki zvaničnik Stejt Departmenta izjavio je da su SAD veoma zabrinute zbog tog poteza, kojim se povećava broj ruskih vojnika na Krimu, koji prema američkim procenama trenutno iznosi oko 20.000.
Povodom predstojećeg referenduma na Krimu oglasila i Severnoatlantska alijansa.
"Takozvani referendum ukrajinske autonomne republike Krim, planiran za 16. mart, biće direktno kršenje ukrajinskog Ustava i međunarodnih zakona. Ukoliko se održi, neće imati pravnog efekta i političkog legitimiteta", poručio je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, posle susreta sa vršiocem dužnosti ministra spoljnih poslova Ukrajine.
Prvi čovek Alijanse upozorio je da održavanje referenduma umanjuje međunarodne napore da se nađe mirno političko rešenje ukrajinske krize i u direktnoj je suprotnosti sa poveljom UN-a.
Rasmusen kaže kako je danas o tome, na zahtev Ukrajine, razgovarao sa 50 predstavnika država članica Partnerstva za mir u okviru Evro-atlantskog partnerskog veća, gdje - kako ukazuje generalni sekretar - mnoge zemlje dele zabrinutos NATO-a.
"Ruska federacija mora delovati odgovorno, držći se vlastitih obaveza pod međunarodnim pravom i principa kakve zastupa NATO-rusko veće Partnerstva za mir. Dijalog i pregovori moraju dobiti šansu za uspeh, kako bi se situacija smirila i došlo do političkog rešenja", zaključio je Rasmusen.
Američki državni sekretar Džon Keri i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov satima su razgovarali u Vinfild Hausu, rezidenciji američkog ambasadora u Londonu, ali nisu pronašli kompromis.
“Posle dugog razgovora, ministar Lavrov je jasno stavio na znanje da predsednik Putin nije spreman da donese bilo kakvu odluku u pogledu Ukrajine dok se ne završi referendum u nedelju. Moram da kažem, pozicija SAD o tom referendumu je jasna i glasna, mi verujemo da je referendum protivan Ustavu Ukrajine, medjunarodnom pravu, kao i da predstavlja kršenje tog prava"
Keri je dodao da je Lavrovu jasno preneo poruku predsednika Obame da će biti posledica ukoliko Rusija ne pronadje način da promeni kurs svoje politike. On je istakao da SAD to ne upućuju kao pretnju nego da je reč o direktnoj posledici ruskih odluka.
Na odvojenoj konferenciji za novinare posle razgovora, Lavrov je rekao da SAD i Rusija nemaju “zajedničku viziju” o referendumu na Krimu.
“Što se tiče praktičnih mera koje bi mogli da preduzmu ukrajinski spoljni partneri, nemamo zajedničke tačke i slična gledišta, štaviše naša gledišta se razilaze. Medjutim, naravno, dijalog bi trebalo da se nastavi da bi se ustanovilo do koje mere se razumemo u sveukupnom kontekstu širokog spektra pitanja o kojima je reč u našim rusko-američkim odnosima. Razgovarali smo o Krimu i mi smo ponovili našu poziciju da ćemo poštovati volju naroda Krima koju će izraziti na referendumu 16. marta.”
Lavrov je ponovo kritikovao sankcije koje SAD i EU razmatraju da uvedu Rusiji, nazvavši ih “kontraproduktivnim instrumentom” koji neće pomoći uzajamnim interesima. On je takodje rekao da Krim više znači Rusiji nego što su Foklandska ostrva značila Britaniji, koja je stupila u rat sa Argentinom posle njene invazije na britansku teritoriju 1982.
Iz Kremlja je danas saopšteno da je ruski predsednik Vladimir Putin u telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN-a Ban Ki Munom istakao da je referendum na Krimu “u potpunosti u skladu sa medjunarodnim pravom i poveljom UN-a”.
U medjuvremenu, američki predsednik Barak Obama izjavio je da se i dalja nada diplomatskom rešenju krize na Krimu. Obama je prokomentarisao tu temu u razgovoru sa novinarima pred susret sa irskim premijerom Endom Kenijem, uoči proslave Dana Svetog Patrika.
“I dalje se nadamo da se može pronaći diplomatsko rešenje ali SAD i Evropa su jedinstvene ne samo u poruci o ukrajinskom suverenitetu nego i u poruci da će biti posledica ako se nastavi sa kršenjem tog suvereniteta.”
Moskva je juče potvrdila da je rasporedila još nekoliko hiljada vojnika blizu ukrajinske granice radi vojnih vežbi koje će trajati dve nedelje. Jedan visoki zvaničnik Stejt Departmenta izjavio je da su SAD veoma zabrinute zbog tog poteza, kojim se povećava broj ruskih vojnika na Krimu, koji prema američkim procenama trenutno iznosi oko 20.000.
NATO: Referendum nema legitimitet
Povodom predstojećeg referenduma na Krimu oglasila i Severnoatlantska alijansa.
"Takozvani referendum ukrajinske autonomne republike Krim, planiran za 16. mart, biće direktno kršenje ukrajinskog Ustava i međunarodnih zakona. Ukoliko se održi, neće imati pravnog efekta i političkog legitimiteta", poručio je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, posle susreta sa vršiocem dužnosti ministra spoljnih poslova Ukrajine.
Prvi čovek Alijanse upozorio je da održavanje referenduma umanjuje međunarodne napore da se nađe mirno političko rešenje ukrajinske krize i u direktnoj je suprotnosti sa poveljom UN-a.
Rasmusen kaže kako je danas o tome, na zahtev Ukrajine, razgovarao sa 50 predstavnika država članica Partnerstva za mir u okviru Evro-atlantskog partnerskog veća, gdje - kako ukazuje generalni sekretar - mnoge zemlje dele zabrinutos NATO-a.
"Ruska federacija mora delovati odgovorno, držći se vlastitih obaveza pod međunarodnim pravom i principa kakve zastupa NATO-rusko veće Partnerstva za mir. Dijalog i pregovori moraju dobiti šansu za uspeh, kako bi se situacija smirila i došlo do političkog rešenja", zaključio je Rasmusen.