Sjedinjene Države , minutom ćutnje i odavanjem pošte žrtavama, danas obeležavaju 14. godišnjicu terorističkih napada, 11. septembra 2001.
Predsednik Barak Obama, prva dama SAD i osoblje Bele kuće održali su minut ćutnje na južnom travnjaku u 8:46 ujutro po lokalnom vremenu, kada je prvi oteti avion 11. septembra 2001. godine udario u severnu kulu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Predsednik će se kasnije danas obratiti vojnicima u bazi Fort Mid, blizu prestonice Vašingtona.
U Njujorku, minut ćutnje u 8:46 i 9:03 ujutro, kada je drugi avion udario u južnu kulu trgovinskog centra. U prisustvu porodica žrtava, oglasila su se i zvona i pročitana imena poginulih. Elen Adler došla je da oda poštu svom sinu, Liju Alanu Adleru, 48-ogodišnjem kompjuterskom programeru.
"Ništa nije ostalo od mog sina. On počiva ovdje. Nema groblja na koje mogu da idem. Ovo je moje groblje.”
U Pentagonu, sekretar za odbranu Eš Karter i drugi zvaničnici obeželili su godišnjicu sa rođacima žrtava napada na zgradu Sekretarijata za odbranu i zaposlenima. U udaru trećeg aviona u Pentagon, poginule su 184 osobe.
“Za sve nas, sećanje na žrtve služi kao večiti podsetnik da cenimo svaki dan proveden s onima koji nas vole, da budemo na oprezu zbog onih koji žele da nam naude i da se i dalje vodimo principima zbog kojih smo uvek bili izuzetni”, kazao je Karter.
U Šenksvilu u Pensilvaniji, gdje se četvrti oteti avion srušio pre nego što je stigao da verovatne mete u Vašingtonu, okupili su se rođaci putnika i članova posade na letu 93 koji su uspeli da se suprostave otmičartima i obore letjelicu. Na tek otvorenom Nacionalnom spomeniku posvećenom tragičnom letu, zvono je odzvonilo za svaki od 40 izgubljenih života.
“Putnici su uradili ono što je najviše američko od svih stvari. Glasali su. Glasali su da se suprostave bez obzira na cenu. Znali su šta moraju da urade i da im šanse nisu velike. Nazvali su svoje voljene da se oproste. Njihove poslednje riječi su istovremeno bile inspirativne i potresne. Tople i srceparajuće. Putnici leta 93 upali su u pilotsku kabinu i verovatno spasili stotine ili hiljade života, gubeći svoje”, rekao je sekretar za unutrašnju bezbednost Džej Džonson.
U Avganistanu, gde je nakon napada na SAD vođen rat protiv terorizma, vojni zvaničnici NATO-a i vojnici obeležili su 14. godišnjicu na kratkoj ceremoniji u Kabulu.
U koordinisanom samoubilačkom napadu poginulo je i 19 pripadnika terorističke organizacije Al Kaida koji su oteli avione. Niihovog vođu, Osamu bin Ladena, američke snage ubile su u Pakistanu, 2011. godine.
I dok se obeležava godišnjica 11. septembra , policija širom zemlje je stanju povećane pripravnosti zbog mogućih novih napada. U Njujroku se sve više strahuje zbog terorista inspirisanih Islamskom državom.
“U pitanju je veoma različita organizacija od Al Kaide i za nas u Njujorku je reč o najvećoj pretnji u ovom trenutku”, poručio je komesar njujorške policije Vilijam Breton.
Na Floridi je već uhapšen 20-togodišnji Džošua Goldberg zbog plana da aktivira bombu tokom memorijalne službe u Kanzas Sitiju, u Mizuriju. Goldberg je optužen da je tajnom agentu FBI davao informacije o tome kako da napravi ekplozivnu naparavu, sličnu onoj koja je postavljena na Bostonskom maratonu 2013. godine.
Vlasti zabrinjava i vijest o tome da su najbogatiji Amerikanci, među kojima osnivač Majkrosofta Bil Gejts, investitor Voren Bafet i bivši gradonačeolnik Njujorka Majkl Blumberg, mete Al Kaide. Njihova imena objavljena su u najnovijem izdanju internet časopisa te terorističke organizacije, u kojem se pristalice pozivaju da paralizuju američku ekonomiju.