Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti saopštili su da je rak prostate druga po redu najčešća vrsta raka kod muškaraca, a Medjunarodna istraživačka fondacija za borbu protiv raka navodi da je oko 900 hiljada slučajeva raka prostate registovano tokom 2008. godine i predvidja da će se broj slučajeva skoro udvostručiti do 2030. godine. Ali mnogi od tih novih slučajeva su manje rizičan oblik bolesti i možda ne zahtevaju početni tretman.
Stivenu Pajensonu uspostavljena je dijagnoza raka prostate pre tri godine ali su testovi pokazali da on ima lokalizovanu, niskorizičnu vrstu bolesti. Zato su on i njegov lekar odlučili da ne započinju lečenje već da ga umesto toga aktivno nadgledaju.
"Imao sam plan da se podvrgnem operaciji uklanjanja kancera“, kaže Pajenson.
Doktor Džulija Hejz iz "Dejna Farber“ centra za rak u Bostonu objašnjava da aktivno nadgledanje uključuje periodično testiranje krvi kako bi se proverio nivo proteina nazvanog specifični antigen prostate.
"Aktivno nadgledanje je nedavno razvijena strategija pažljivog praćenja pacijenata koji nemaju početni tretman. Njima se rade serije testova krvi sa specifičnim antigenom, fizikalni pregledi i biopsije. Ako se pokaže da je bolest napredovala u tom trenutku počinjemo sa lečenjem“, priča dr Hejz.
Razlozi zbog kojih se lekari i pacijenti odlučuju za konzervativniji pristup tretmanima, povezani su sa kvalitetom života. Neki tretmani mogu da kod muškaraca izazovu impotenciju ili nekontrolisano ispuštanje urina, dok drugi mogu da izazovu sterilitet.
"Pomislio sam zapravo da ako se podvrgnem hirurškoj operaciji, kvalitet mog života može da se pogorša“, kaže pacijent Pajenson.
Doktor Džulija Hejz i ostali istraživaći napravili su kompjuterizovani model od 100 hiljada hipotetičkih muškaraca starosti 65 godina, sa upravo uspostavljenom dijagnozom lokalizovanog, niskorizičnog raka prostate. Oni su ili primili tretman ili imaju strategiju aktivnog nadgledanja.
"Muškarci koji su imali aktivno nadgledanje imali su bolji kvalitet života prosečno nego muškarci koji su odmah primili tretman“, kaže dr Hajnz.
Ali onkolog Šon Kolins sa univerziteta "Džordžtaun“ u Vašingtonu kaže da on preporučuje aktivno nadgledanje pre svega za pacijente za koje se očekuje da žive manje od 10 narednih godina.
"Kada radimo biopsije prostate, uzimamo samo uzorke kancera. Možete da imate mnogo više kanceroznih ćelija u prostati za koje ne znate, a koje mogu da budu mnogo agresivnije vrste“, objašnjava dr Kolins.
Drugi nedostatak aktivnog nadgledanja, ponekad nazvanog pažljivo čekanje, je da manje agresivna vrsta raka postane mnogo agresivnija i da kasnije zahteva agresivniji tretman.
"Ako primenite to na hiljadu slučajeva, neki od tih pacijenata će umreti od raka prostate, a mi ne znamo i ne možemo da kažemo ko su ti ljudi“, kaže dr Kolins.
Ipak, dodaje on, studija ima vrednost zato što kvalitet života znači različite stvari za različite ljude i trebalo bi da bude glavni razlog prilikom razmatranja načina na koji će se tretirati rak prostate. Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.