U novom naučno-fantastičnom filmu „Putnici“, Zemljani 120 godina putuju ka novoj planeti koju treba da kolonizuju, ali nešto kreće naopako tokom putovanja. Naučnici kažu da iako je film fikcija, postoji i naučna osnova iza mnogih ideja koje su iskorišćene u filmu. Novinarka Glasa Amerike Elizabet Li u Los Anđelesu je razgovarala o tome sa naučnicima.
U filmu “Putnici” ljudi su u stanju hibernacije tokom 120-godišinjeg putovanja ka udaljenoj planeti, u potrazi za novim životom ….
Tifani Kataria, naučnica iz NASA-e, proučava planete koje kruže oko drugih zvezda, odnosno egzoplanete, i kaže da pronalazak planete pogodne za život i nije toliko nedostižno.
“Krajnji cilj u proučavanju egzoplaneta je da se pronađe Zemljin blizanac, da se nađe neka planeta koja je kao Zemlja, koja bi eventualno jednog dana mogla da bude kolonizovana i istražena”.
U filmu, putnici se nalaze u rotacionom svemirskom brodu koji pravi gravitaciju. Ta ideja nije čista naučna-fantastika, kaže inženjer specijalizovan za vazdušni prostor Džon Bredford.
“To je jedan od glavnih načina na koji ćemo da prevaziđemo poteškoće koje mogu da se pojave u mikrogravitaciji što se tiče oštećenja ljudskog organizma kao što je demineralizacija kostiju i atrofija mišića. Veštačka gravitacija rešava te problem, a rotacija je najbolji način da se ona stvori”.
Što se tiče hibernacije u svemiru, to je ono što kompanija u kojoj Bredford radi, “Spaceworks Enterprises”, istražuje, u nadi da bi to moglo da se iskoristi tokom putovanja na Mars.
Jedna od mogućih posledica dugoročnog boravka u svemiru i u mikrogravitaciji je interkranijalni odnosno pritisak unutar lobanje, koji oštećuje vid astronauta. Bredford kaže da bi hibernacija ili mirovanje moglo da bude od pomoći.
“Ako se spusti temperature tela, uspori se metabolizam, pa samim tim I unutarlobanjski pritisak. To je jedan od tretmana ovde na zemlji. Mi smanjujemo količinu hrane i kiseonika. Možemo da ih smestimo na veoma mali prostor”.
Bredford ističe da bi njegova kompanija prvo držala ljude u stanju dubokog sna dve nedelje.
“To su dve nedelje sa trenutnom medicinskom tehnologijom. To je ograničeni broj podataka, ali to se već radilo. Da bismo ostvarili potpunu dobrobit, moramo da im damo pet ili šest meseci, a za to će trebati 15 ili 20 godina da potpuno razumemo kakav će to uticaj imati na posadu. Ali što se tiče kraćih putovanja, optimisti smo da ovi dvonedeljni ciklusi mogu da budu dovoljni da podrže prve misije na Mars. Sada moramo da ubedimo NASA-u to “.
Ipak, što se tiče ljudskih putovanja dalje od Marsa i izvan našeg sunčevog sistema, to je mesto gde nauka prestaje a počinje fantastika.
“Najbliža planeta za koju znamo je blizu Zemljine mase. Zove se Proxima Centauri-b. Proxima Cen je udaljena 4,2 svetlosne godine. Letelica Džuno kruži oko Jupitera brzinom od 240 hiljada kilometara na sat. Dakle ako uzmemo u obzir Jupiter, ista letelica uz pomoć gravitacije bi tom istom brzinom letela do Proxime Centauri-b desetine hiljada godina, tako da tehnologija mora još mnogo da se razvije kako bi postigla svetlosnu brzinu ili nešto blizu toga”.
Tehnologiji su možda potrebne godine, ali gledaoci i dalje mogu da osete uzbuđenje svemirskog putovanja - odlaskom u bioskop.