Linkovi

Naučnici da doprinesu promenama u Srbiji


Učesnici tribine "Nauka, država i društvo" u sklopu tribina "Nije filozofski ćutati" na Filozofskom fakultetu u Beogradu, 4. aprila 2019.

Ne verujem u naučnike koji su samo zagledani u svoje papire i epruvete u trenutku kada zemlja gori. Promene u Srbiji ne mogu da sprovedu "nesrećni ljudi koji čekaju besplatnu pljeskavicu", rekao je akademik profesor Dušan Teodorović i pozvao svoje kolege da doprinesu promenama u Srbiji.

Teodorović je na tribini "Nauka, država i društvo" u sklopu tribina "Nije filozofski ćutati" na Filozofskom fakultetu kazao da ljudi sa instituta i fakulteta moraju da daju najveći doprinos, ukoliko se želi da država i društvo krenu putem pravno i moralno uređenih država i društava, apelujući na sve misleće ljude da daju doprinos kakav se od njih očekuje.

On je kritikovao akademsku zajednicu kao suviše zatvorenu i podešenu tako da kroz nameštene konkurse po fakultetima sama sebe štiti i održava. Sistem regrutovanja naučnika u Srbiji potpuno odudara od standarda u svetu i na konkursima na fakultetima odbijen bi bio i dobitnik nobelove nagrade, rekao je.

Vanredna profesorka Biološkog fakulteta Biljana Stojković podsetila je da su se i kroz istoriju nauka i naučnici stavljali u službu različitih društvenih sistema i ideologije.

"Kako nauka može da utiče na društvo, tako može biti zloupotrebljena za društvena pitanja. Mnogi naučinici u tome vrlo rado učestvuju", rekla je ona i pomenula primer genetike, koja je postala stožer nauke na Zapadu, a koja se i danas naširoko zloupotrebljava u korist različitih ideologija i sistema.

Slobodan Perović, profesor Filozofskog fakulteta, rekao je da je najveći investitor u nauku država i podsetio na primere kroz istoriju kada je nauka cvetala i u vrlo totalitarnim režimima. Ipak, kao najoptimalniji sistem za razvoj nauke pokazala se demokratija.

Srbija u društvu Kolumbije i Tunisa

Govoreći o odnosu države Srbije prema nauci, Perović je rekao da prema nekoliko godina starim podacima Svetske banke Srbija izdvaja oko pola pola posto bruto društvenog proizvoda za nauku, ali da je realna situacija verovatno 0,3 odsto.

"Iznad nas je Kolumbija, ispod je Tunis. Tu se nalazi Srbija kada je ulaganje u nauku u pitanju", rekao je on podsetivši da ekonomski razvijene zemje ulažu oko dva ili dva i po posto, dok Sjedinjene Države kao lider u toj oblasti ulažu 2,7 odsto, a jedna Južna Koreja koja se ubrzano razvija tri odsto.

Prifesorka Stojković je primetila da u Srbiji ne postoji uređeno finansiranje nauke i ocenila da nauka, s obzirom na to, dobro radi, odnosno da "nismo loši s obzirom na sve poteškoće".

"Puno bih novca uložila u obrazovanje, to je start svega o čemu pričamo, puno novca uložila bih u popularizaciju nauke i u to da se struka za sve pita", rekla je ona.

Stupidizacija društva

Učesnici tribine pomenuli su i aktuelan problem sa izgradnjom mini hidro-elektrana po Srbiji. Struka je, složili su se, trebalo sama angažovanije da istupi i objasni probleme, no umesto toga veći deo stručne javnosti čekao je da ih novinari pozovu kako bi nešto rekli.

"Ja mogu da zamerim da apsolutno nismo glasni, ili nismo dovoljno glasni. Uklopili smo se u trend stupidizacije društva, trend u kome se sve manje ulaže u obrazovanje, u nauku još manje, u kome se preko televizije nameću druge teme. Važno je da što manje znano, da se što manje pitamo i mi smo na to pristali i uljuljkali se jer zaglupljivanje stanovništva je svetski trend", rekla je Biljana Stojković.

Profesor Teodorović se složio da akademska javnost nije dovoljno hrabra.

Teodorović: Naučnici i profesori nisu hrabri, promene iznose misleći ljudi
please wait

No media source currently available

0:00 0:00:54 0:00

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG