Vodeći trgovinski zvaničnici kažu da su ostvarili napredak, ali ne i postigli sporazum, posle ovonedeljnih pregovora u Singapuru o predloženom Trans-pacifičkom partnerstvu (TPP). Zagovornici sporazuma kažu da bi on unapredio trgovinu, podstakao ekonomiju i stvorio nova radna mesta, koordinisanjem regulativa i uklanjanjem necarinskih barijera za 12 pacifičkih zemalja – od Amerike do Vijetnama. Međutim, kritičari sporazuma u SAD kažu da su neke od tih „barijera“ u stvari teško izvojevane pobede u zaštiti potrošača, životne sredine i radnika.
Među 12 zemalja, koje pregovaraju o Transpacifičkom partnerstvu nalaze se neke od najvećih svetskih ekonomija. Sve zajedno one učestvuju u jednoj trećini globalne trgovinske razmene.
Američki kongresmen Čarls Busteni kaže da veliki broj poslova već zavisi od razmene zemalja člancia TPP-a, tako da bi veća razmena značila i dodatna radna mesta.
“U 2011, uvoz i izvoz robe i usluga sa zemljama TPP-a, podržavao je skoro 15 miliona radnih mesta u Americi”.
Pacifičke nacije – Australija, Brunej, Čile, Meksiko, Japan, Malezija, Novi Zeland, Peru, Singapur, Vijetnam i SAD - treba da nastave razgovore u januaru. Sporna stavka je pristup američkih motornih vozila i poljoprivrednih proizvoda japanskom tržištu, dok se nake druge zemlje raspravljaju o zaštiti intelektualne svojine.
Najviši američki zvaničnik zadužen za spoljnu trgovinu Majkl Froman nada se da će nastavak pregovora doneti novi napredak.
"Nastavićemo da radimo fleksibilno na finalizaciji kako pitanja koja se tiču teksta, tako i pitanja pristupačnosti tržištu“.
Stručnjaci kažu da su se prethodni sporazumi koncentrisali na smanjenje carinskih tarifa, što je prenos robe iz jedne u drugu zemlju učinilo jeftinijim. Niži troškovi podstiču povećanje obima trgovine.
TPP je pokušaj da se obim trgovine dodatno uveća tako što će se usaglasiti regulative zemalja potpisnica. Time bi nestale birokratske prepreke, koje oduzimaju vreme, koštaju i usporavaju trgovinu, kaže vašingtonski advokat, bivši savetnik šefa kancelarije za spoljnu trgovinu - Džej Ajzenstat.
"Necarinske barijere, odnosno prepreke unutar zemlje, i što je još važnije, regulatorne barijere. One, u stvari, u mnogim slučajevima predstavljaju veću prepreku trgovini roba i usluga, nego što su to aktuelne carinske tarife".
Međutim, neke od tih regulativa štite potrošače, finansijski sistem, prirodnu sredinu, pacijente, radnike i druge, naglašava Lori Valak iz aktivističke grupe „Javni građanin“.
"Oni označavaju osnovne standarde u zaštiti životne sredine, zdravstvu i bezbednosti na koje se naše porodice oslanjaju kao 'necarinske trgovinske barijere'".
Valak kaže da je TPP više politički nego trgovinski sporazum.
“Gomila velikih korporacija koristi ove trgovinske sporazume da pokuša da na zadnja vrata ovih tajnih pregovora progura ono što nisu uspele kroz Kongres“.
Protivljenje nekih grupa za zaštitu potrošpača i radnika, kao i mnogih drugih saveznika Demokratske stranke predsednika Baraka Obame znači da se TPP suočava sa neizvesnom budućnošću u Vašingtonu. Sporazum će morati da bude ratifikovan u mnogo nacionalnih skupština, a i u američkom Kongresu.
Oni koji podržavaju TPP nadaju se da će uspeti da izrade pravni okvir, kojim bi se sprečile bilo kakve izmene sporazuma postignutog sa zemljama članicama, u poslednji čas, od strane Kongresa.
Među 12 zemalja, koje pregovaraju o Transpacifičkom partnerstvu nalaze se neke od najvećih svetskih ekonomija. Sve zajedno one učestvuju u jednoj trećini globalne trgovinske razmene.
Američki kongresmen Čarls Busteni kaže da veliki broj poslova već zavisi od razmene zemalja člancia TPP-a, tako da bi veća razmena značila i dodatna radna mesta.
“U 2011, uvoz i izvoz robe i usluga sa zemljama TPP-a, podržavao je skoro 15 miliona radnih mesta u Americi”.
Pacifičke nacije – Australija, Brunej, Čile, Meksiko, Japan, Malezija, Novi Zeland, Peru, Singapur, Vijetnam i SAD - treba da nastave razgovore u januaru. Sporna stavka je pristup američkih motornih vozila i poljoprivrednih proizvoda japanskom tržištu, dok se nake druge zemlje raspravljaju o zaštiti intelektualne svojine.
Najviši američki zvaničnik zadužen za spoljnu trgovinu Majkl Froman nada se da će nastavak pregovora doneti novi napredak.
"Nastavićemo da radimo fleksibilno na finalizaciji kako pitanja koja se tiču teksta, tako i pitanja pristupačnosti tržištu“.
Stručnjaci kažu da su se prethodni sporazumi koncentrisali na smanjenje carinskih tarifa, što je prenos robe iz jedne u drugu zemlju učinilo jeftinijim. Niži troškovi podstiču povećanje obima trgovine.
TPP je pokušaj da se obim trgovine dodatno uveća tako što će se usaglasiti regulative zemalja potpisnica. Time bi nestale birokratske prepreke, koje oduzimaju vreme, koštaju i usporavaju trgovinu, kaže vašingtonski advokat, bivši savetnik šefa kancelarije za spoljnu trgovinu - Džej Ajzenstat.
"Necarinske barijere, odnosno prepreke unutar zemlje, i što je još važnije, regulatorne barijere. One, u stvari, u mnogim slučajevima predstavljaju veću prepreku trgovini roba i usluga, nego što su to aktuelne carinske tarife".
Međutim, neke od tih regulativa štite potrošače, finansijski sistem, prirodnu sredinu, pacijente, radnike i druge, naglašava Lori Valak iz aktivističke grupe „Javni građanin“.
"Oni označavaju osnovne standarde u zaštiti životne sredine, zdravstvu i bezbednosti na koje se naše porodice oslanjaju kao 'necarinske trgovinske barijere'".
Valak kaže da je TPP više politički nego trgovinski sporazum.
“Gomila velikih korporacija koristi ove trgovinske sporazume da pokuša da na zadnja vrata ovih tajnih pregovora progura ono što nisu uspele kroz Kongres“.
Protivljenje nekih grupa za zaštitu potrošpača i radnika, kao i mnogih drugih saveznika Demokratske stranke predsednika Baraka Obame znači da se TPP suočava sa neizvesnom budućnošću u Vašingtonu. Sporazum će morati da bude ratifikovan u mnogo nacionalnih skupština, a i u američkom Kongresu.
Oni koji podržavaju TPP nadaju se da će uspeti da izrade pravni okvir, kojim bi se sprečile bilo kakve izmene sporazuma postignutog sa zemljama članicama, u poslednji čas, od strane Kongresa.