Astronomi imaju novi, moćni instrument za posmatranje dalekog svemira u pokušaju da bolje razumeju kako je nastao univerzum. To je novi teleskop za detektovanje signala, koji dolaze od najhladnijih tela u dalekom svemiru. Teleskop je nazvan skraćeno ALMA i poslednji od 66 satelitskih tanjira sa antenama prebačen je na svoje mesto u čileanskoj pustinji.
Pod gotovo konstantno vedrim nebom, u hladnoj i ogoljenoj pustinji Atakama u Čileu, na 5 hiljada metara nadmorske visine i daleko od bilo kakvih elektromagnetnih smetnji, antene ALMA-e osluškuju svemir i čekaju signale od dalekih, hladnih objekata.
Čak i najhladnija materija u svemiru, poput prašine i gasa, emituje signale između infracrvenih zraka i radio talasa, sa talasnom dužinom manjom od jednog milimetra. Za detektovanje tih signala potreban je ili satelitski tanjir abnormalnih dimenzija ili grupa manjih sa superkompjuterom za konsolidovanje dobijenih podataka. Oprema koja prima signale mora da bude na niskim temperaturama, objašnjava astronom, Đani Markoni.
“Morate da uvećate signal koji je jako jako slab u uslovima koji su jako jako ekstremni i to je razlog zbog kojeg naše detektore držimo na najnižoj mogućoj temperature. Mi smo nekoliko stepeni iznad apsolutne nule”.
Podaci koje prima 66 antena ALMA-e se procesuju u superkompjuteru pod nazivom Korelator. Elektronski inženjer, Lorenso Martinez kaže da svaka od četiri komponente kompjutera može da procesuje mnoštvo podataka.
“Svaka antena proizvodi 120 gigabajta po sekundi, pa ako preračunate, to su astronomski brojevi”.
Kombinovanje dobijenih signala iz nekoliko antena je složen proces. Naučnici s vremena na vreme moraju da reorganizuju antene kako bi pronašli najbolju konfiguraciju sa najmanje smetnji.
Huan Karlos Salamanka vozi specijalno vozilo sa mnoštvom točkova, nazvano “Lor” kako bi pomerao antene po pustinji.
“Jedna antena je teška skoro 100 tona i nju je potrebno prebaciti 5 hiljada metara dalje tako da vozilo mora da ima kapacitet da radi bez problema tih 5 hiljada metara”.
Markoni ističe da će teleskop ALMA otvoriti novi prozor u najudaljenije galaksije, nastale neposredno posle stvaranja svemira.
“To je ono što ALMA radi – daje nam novi horizont gledajući u početak univerzuma, kada su nastale zvezde, u sam začetak naše kosmičke strukture”.
ALMA je zajednički projekat, koji finansiraju Evropa, Sjedinjene Države, Kanada, istočna Azija i Čile.