Baš kao mamografsko snimanje za uspostavljanje dijagnoze raka dojke, veliku kontroverzu izaziva i test koji se koristi za otkrivanje raka prostate. Ali na sreću, najnovija studija pokazala je da će lekari sada možda imati mnogo pouzdaniji način da ustanove rak prostate kod pacijenata sa visokim rizikom.
Porodica Ronalda Briskoa izgleda da ima istoriju raka prostate.
“Moj stariji brat, moj otac imali su rak prostate, a takođe i moj mladji brat.”
Najnovija studija pokazala je da ako su muški rođaci muškog pacijenta, uključujući stričeve i dede, imali rak prostate, visoki rizik za dobijanje mogao bi da bude do tri puta veći nego što je normalno. Za razliku od raka dojke, koji može da se ustanovi pomoću mamografskog snimanja, rak prostate ne ustanovljava se obično pomoću tako napredne tehnologije. U uobičajenoj biopsiji, lekari uzimaju uzorke tkiva dok koriste ultrazvuk kao pomoć prilikom procedure. Lekari Minadž Sidiki i Piter Pinto objašnjavaju zašto ultrazvuk nije baš najbolji.
“Ultrazvuk obezbeđuje da igla uđe u prostatu ali ne koristimo ultrazvuk za usmeravanje igle do mesta na kojem bi tumor mogao da bude”, ističe dr. Pinto.
“Mi se nasumično trudimo da uzmemo uzorke iz cele prostate u nadi da ćemo uhvatiti tumor”, objašnjava dr. Sidiki.
Rak kod Ronalda Briskoa pronađen je uz pomoć magnetne rezonance ili MRI-a.
Doktori Sidiki i Pinto sproveli su obimnu studiju sa muškarcima koji imaju povećan rizik od raka prostate. Jedna grupa imala je biopsiju u kojoj je korišćeni ultrazvuk i magnetna rezonanca. Druga grupa je imala uobičajenu biopsiju uz pomoć ultrazvuka. Lekari su zatim uporedili rezultate.
“Biopsija uz pomoć ciljanog MRI-a imala je 30 odsto več procenat u otkrivanju visokorizičnog raka prostate u poređenju sa tradicionalnim biopsijama koje se izvode u današnje vreme.”
Magnetna rezonanca omogućava lekarima da uoče sumnjive oblasti koje su želeli da ispitaju.
“Dobrobit toga je što povećavamo našu sposobnost da ustanovimo visokorizične tumore koji su važni i potencijalno izbegnemo štetu od pronalaska tumora koji je klinički beznačajan i sa malom verovatnoćom da izazove probleme za pacijenta”, kaže dr. Sidiki.
Doktor Sidiki planira više kliničkih testova ali rezultati ove preliminarne studije obećavaju. Ona je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.