Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Džejms Ruf pohvalio je u ponedeljak izuzetne rezultate, koje je Vlada Srbije postigla u 2016. u svim segmentima dogovorenih reformi, a posebno u domenu fiskalne politike.
Kakoje saopšteno iz Vlade Srbije, Ruf je te pohvale izrekao u razgovoru sa srpskim premijerom, koji je zahvalio Fondu na podršci i posvećenosti sprovođenju reformi u Srbiji.
Ruf je najavio da će MMF pružiti ekspertsku podršku Savetu Vlade Srbije za rast bruto društvenog proizvoda, navodi se u saopštenju iz Vlade.
Ruf se sastao sa premijerom Aleksandrom Vučićem a konstantovano je da bi cilj Srbije trebalo da bude godišnji rast bruto društvenog proizvoda između četiri i pet procenata na godišnjem nivou.
Pored BDP-a, teme razgovora su bile i reforma poreske politike i unapređenje zakonodavstva u smislu smanjenja opterećenja na zarade, reforma obrazovanja, reforma stečajnog zakonodavstva, kao i tekuće stanje u postupku restrukturiranja državnih preduzeća RTB Bor, Petrohemija, Azotara, MSK.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić je u izjavi za agenciju Beta rekao da Srbija bolje sprovodi ekonomske reforme kada ima aranžman sa MMF-om.
To se pokazalo od 2001. do 2006. godine kada su smanjeni javni dug i deficit, a povećana stopa ekonomskog rasta, naveo je Arsić.
Srbija je, prema Arsiću, bez aranžmana sa MMF-om od 2011. do 2014. godine, lutala u ekonomskoj politici, doneto je niz pogrešnih mera, a nije uspela ni fiskalna konsolidacija.
"Pred Srbijom su krupni izazovi, javni dug je visok, fiskalna konsolidacija nije završena, a najavljuje se i smanjenje poreskih stopa i rast plata,” rekao je Arsić.
Javni dug je prošlu godinu, prema podacima Ministarstva finansija, iznosio je 72,9 odsto BDP-a i to je prvi put od 2008. da je javni dug u odnosu na bruto domaći proizvod bio manji nego na kraju prošle godine kada je taj iznos bio 74,7 odsto BDP-a.
Srbija se i dalje nalazi u zoni visokog rizika od krize javnog duga i to ne zbog visine javnog duga, već zbog sposobnosti otplaćivanja. Udeo kamata na javni dug od preko tri odsto BDP-a je među najvećima u Evropi, što je više nego i u Grčkoj. U 2016. godini 128 milijardi dinara odnosno 1,04 milijarde evra plaćeno je iz budžeta samo za kamate na javni dug, a prema Fiskalnoj strategiji 2017. godine za kamate se planira izdvajanje od 134 milijarde dinara.
Arsić navodi da nije završeno ni restrukturiranje državnih i javih preduzeća, a da taj posao “teško ide i pod kontrolom MMF-a, ali se bez njihovog podsticaja ne bi ništa uradilo,” rekao je Arsić.
On objašnjava da su razlozi zbog kojih zemlja ne može bez fonda činjenica da je Srbija mlada demokratija i da političari donose kratkoročne odluke kako bi osvojili glasače, ne razmišljajući o dugoročnim posledicama, kao ni oni što glasaju za njih.
Ekonomista Vladimir Vučković rekao je da Srbija treba da potpiše novi aranžman sa MMF-om i to iz predostrožnosti, jer joj nije potreban novac već stručno nadgledanje, jer se "pokazalo da je aranžman sa MMF-om sidro za ekonomsku politiku".
"Ekonomska politika je pod nadzorom MMF-a odgovornija. Utvrđena su žarišta, MMF je pod nadzor stavio i državna i javna preduzeća iako su uglavnom u nadležnosti Svetske banke. Iako su postignuti dobri rezultati, treba nastaviti reforme, a potrebne su u javnoj administraciji, obrazovanju, zdravstvu, poreskoj upravi...", rekao je Vučković.