Nije jasno kako dolazak Majka Pompea na poziciju američkog državnog sekretara može da utiče na nuklearni sporazum sa Iranom.
Izbor američkog predsednika Donalda Trampa da direktor Centralne obaveštajne agencije zameni Reksa Tilersona znači da će jastreb koji se kao član Kongresa žestoko protivio paktu sa Iranom iz 2015. sada biti čovek broj jedan u diplomatiji SAD koja će probati da ga ojača, i verovatno očuva.
Bivši evropski i zvaničnici SAD u nedoumici su kada je u pitanju procena kako će promena uticati na pregovore između Sjedinjenih Država i tri evropske sile - Britanije, Francuske i Nemačke - koje su takođe učesnice sporazuma.
Neki kažu da bi Vašington mogao da zauzme čvršću liniju pod Pompeom i da će Evropljani možda biti pod većim pritiskom da ponude ustupke, dok drugi sugerišu da je njegov pogled na sporazum evoluirao i da bi on mogao da bude u boljoj poziciji da utiče na Trampa da ga zadrži.
Američki, britanski i nemački zvaničnici trebalo bi da se sastanu po pitanju sporazuma u četvrtak u Berlinu.
"Svaki zvaničnik koji pregovara sa Evropljanima sada dobiće mnogo agresivniji paket zahteva od Pompea", rekao je Ričard Nefju, bivši zvaničnik Bele kuće i Stejt departmenta koji je radio na pitanju Irana tokom Obamine administracije.
Tramp je u utorak pomenuo nuklearni sporazum sa Iranom kao jednu od glavnih razlika koje je imao sa Tilersonom.
"Ja mislim da je užasan, mislim da on misli da je bio OK", rekao je Tramp.
Tramp je uputio ultimatum evropskim silama 12. januara, rekavši da se one moraju složiti da "poprave užazne mane iranskog nuklearnog sporazuma", ili će on odbiti da produži olakšice uvedene na sankcije Iranu. Sankcije SAD će ostati, ukoliko Tramp ne izda nov nalog kojim ih suspenduje, 12. maja.
Srž pakta iz jula 2015. između Irana i šest glavnih sila - Velike Britanije, Kine, Franuske, Nemačke, Rusije i Sjedinjenih Država - bio je da će Iran ograničiti svoj nuklearni program, da bi zauzvrat dobio olakšavanje sankcija koje su obogaljile njegovu ekonomiju.
Tramp vidi tri greške u sporazumu: neuspeh da se on odnosi i na iranski program razvoja balističkih raketa; uslovi pod kojim međunarodni inspektori mogu da posete iranska nuklearna postrojenja; i završne odredbe prema kojima iranski nuklearni sporazum počinje da ističe nakon 10 godina. On želi da sve tri tačke pooštri, ukoliko Sjedinjene Države ostaju u sporazumu.