Prvu zvaničnu posetu Beogradu nemačka kancelarka Angela Merkel obeležila je jasnom porukom o kriterijumima koje Srbija treba da ispuni na putu ka EU, a jedna od najvažnijih tačaka je nastavak dijaloga i napredak u odnosima Beograda i Prištine. Srpski predsednik Boris Tadić izjavio je da treba pronaći elastično i kreativno rešenje za problem Kosova.
Uslovi za integraciju Srbije u Evropsku uniju su nastavak reformi, ispunjavanje Kopenhaških kriterijuma, kao i napredak u međusobnim odnosima Beograda i Prištine, poručila je nemačka kancelarka Angela Merkel tokom današnje posete Beogradu. Prilikom susreta sa srpskim zvaničnicima ona je rekla da Nemačka želi Srbiju u EU, ali je dodala i da ne bi bilo fer prema Srbiji da se završe pregovori o prijemu u članstvo u EU, a da se tek potom kaže da postoji problem Srbije u vezi sa Kosovom:
"Sledeći koraci su rezultati u dijalogu Beograda i Prištine, rad Euleksa i ukidanje paralelnih struktura na severu Kosova. To je situacija u kojoj radimo i ja ne želim da dajem neke rokove, jer znam da Srbija želi brzo napredovanje i tako ćemo ostati u kontaktu".
Nemačka je priznala Kosovo, a Srbija nije, i postoje razlike u stavovima dve zemlje, priznala je Angela Merkel i i dodala da se Nemačka protivi jednostranim potezima u rešavanju kosovskog problema:
"Zato dijalog treba da se nastavi i da da rezultate. Smatramo da se dijalog može voditi i da rezultati koji proističu iz tih razgovora umanjuju opasnost od unilateralnih koraka".
Srbija želi nastavak pregovora i traga za kompromisnim resenjem, poručio je srp-ski predsednik Boris Tadić i upozorio da je očigledna strategija Prištine da se unilateral-nim akcijama menja situacija na terenu. Tadić je rekao da očekuje jasan stav EU, jer je za Srbiju neprihvatljivo da se nagrađuje onaj koji sprovodi nasilje.
Srbija je, po oceni predsednika Borisa Tadića ispunila ili će u narednim nedeljama ispuniti sve kriteri-jume i zbog toga nije dovoljna odluka o prihvatanju kandidature, već Srbija, kaže Tadić očekuje i datum za početak pregovora sa EU.
Istovremeno, Tadić kaže da je svestan da Srbija ne može postati članica EU sa nerešenim pitanjem Kosova i Metohije, niti da ima iluziju da u EU može da unese konflikt:
"Mislim da je politika u kojoj bi Srbija bila staljena pred izbor ''Kosovo ili EU'' vrlo pogrešna i ultimativna politika i da nije u saglasnosti sa ervopskim vrednostima. Takvu politiku treba izbeći jer bi to bilo korisno za sve, ne samo za srpski narod, nego i za evropske narode i za EU. Treba pronaći elastično, kreativno rešenje u datim okolnostima, koje ne sprečava normalan život ljudi i koje ne ugrozava dignitet ni albanskog ni srpskog naroda".
A pre susreta sa srpskim predsednikom nemačka kancelarka je posetu Beogradu započela susretom sa stipendistima i predsednicom Fonda Dr Zoran Ðinđić Ružicom Ðinđić, koja je posle sastanka rekla da je to doživela kao počast onome što Fond radi i kao počast Zoranu Ðinđiću:
"Jer on je najzaslužniji za evropsku poruku, za evropsku budućnost. Njegov san je uvel bila i moderna, i evropska, i građanska Srbija i gospođa kancelarka to duboko ceni i poštuje".
Tokom prve zvanične posete Srbiji Angela Merkel se sastala i premijerom Mirkom Cvetkovićem i članovima njegovog kabineta, a tokom razgovora sagovornici su se složili da su dve zemlje vrlo važni politički i ekonomski partneri. Kako je precizirao Cvetković Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner i jedan od najvećih investitora, dok je Merkelova rekla da je upoznata sa iskustvima nemačkih investitora u Srbiji, kao i da postoje veliki potencijali za dalji razvoj saradnje, pre svega u oblasti infrastrukture, energetike - posebno obnovljivih izvora energije.