Linkovi

Pandemija pogoršala položaj devojčica širom sveta


Devojčice u Pakistanu

U svetu se 11. oktobra obeležava Međunarodni dan devojčica, a ove godine su pandemija i ekonomska kriza stvorile dodatne poteškoće za devojčice širom sveta.

UN su ovaj dan odredile 2011. kako bi promovisale prava devojčica. Među problemima koje je ove godine pandemija pogoršala su obrazovanje, dečji brakovi, nasilje u porodici, ekonomski položaj.

UN procenjuju da će do kraja sledeće godine 435 miliona žena i devojčica živeti sa manje od 2 dolara dnevno, a 47 miliona njih pandemija je gurnula u siromaštvo.

Povećano siromaštvo i manjak obrazovanja su povezani i sa porastom nasilja, a čak i pre pandemije, prema podacima UN, svaka treća žena na svetu bila je žrtva fizičkog ili seksualnog nasilja.

Dečji brakovi

Tokom humanitarne krize, prioritet su druge stvari poput hrane i skloništa, kaže Lirik Tompson, ekspertkinja u organizaciji Međunarodni centar za istraživanja o ženama. Zbog toga je, ocenjuje, borba protiv rodnog nasilja i dečjih brakova, slabija.

Dečji brakovi su u porastu tokom pandemije koronavirusa. Deca nisu išla u školu, što može da znači da su izloženija nasilju i seksualnim predatorima. Zbog pandemije, neke porodice pokušavaju da udome devojčice u ekonomski stabilnija domaćinstva i tako olakšaju sebi teret.

Kako širom sveta žive udate devojčice?
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:06 0:00

Procenjuje se da je pola miliona devojčica više u opasnosti da uđe u prerani brak zbog pandemije, pokazuje oktobarski izveštaj organizacije Save the Children.

Iako su borci za prava devojčica lobirali da se odvoje sredstva za borbu protiv dečjih brakova, većina sredstava je ove godine otišla na prevenciju i kontrolu koronavirusa.

Malo opcija

U izbegličkim kampovima Rohindža u Bangladešu tokom pandemije je porastao broj dečjih brakova.

Jedan od stanovnika tog kampa koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za Glas Amerike da neke porodice žive u pretrpanim šatorima i da udaju ćerke koje su još deca da bi napravili malo mesta.

"Nijedan roditelj ne bi dao svoju ćerku drugima, ali oni to moraju da rade jer su okolnosti takve."

Devojčice u izbegličkom kampu Rohindža u Bangladešu
Devojčice u izbegličkom kampu Rohindža u Bangladešu

Vai Vai Nu, koonsnivačica i direktorka Ženske mirovne mreže rekla je za Glas Amerike da je porast dečjih brakova u izbegličkim kampovima alarmantan i da ih roditelji udaju jer veruju da im na taj način pružaju sigurnost.

"Veruju da će ih muževi štititi bolje nego oni", kaže Nu.

Rodno nasilje "pandemija u senci"

Zbog većeg društvenog distanciranja usled pandemije, u porastu je i digitalno nasilje.

Istraživanje organizacije Plan International pokazalo je da je 32 odsto devojčica u Indoneziji bilo zlostavljano na društvenim mrežama, dok je 55 odsto tome svedočilo.

"U Indoneziji, devojčice nisu žrtve samo jedne vrste rodnog nasilja, već je 395 od 500 devojčica reklo da su iskusile nekoliko formi naslja", kaže Nazla Marisa, direktorka te organzacije.

Zlostavljanje se događa u svim zemljama na svetu. Tokom marta u SAD, maloletnici su činili polovinu onih koji su pozivali telefon Nacionalna linije za sprečavanje seksualnog zlostavljanja. Čak 67 odsto njih je tvrdilo da je zlostavljač član porodice.

Organizacija UN za žene je opisala rodno nasilje tokom pandemije kao "pandemiju u senci".

Obrazovanje

Obrazovanje je još jedna oblast pogođena pandemijom. Istraživanja Malala fonda pokazuju da se čak 20 miliona devojčica nikada neće vratiti u školu kada se kriza završi.

Školovanje devojčica u Avganistanu
Školovanje devojčica u Avganistanu

Fond Malala pokrenula je Malala Jusufzai koja je preživela ranjanvanje u glavu u Pakistanu, a upucana je zbog toga što je propagirala obrazovanje devojčica. Ona je dobitnica Nobelove nagrade za mir 2014.

Školovanje devojčica je ključno za postizanje rodne ravnopravnosti, prema novom izveštaju UNESKA. Kako se navodi, devojčice su i dalje iza dečaka po broju onih koje se školuju, što je pandemija dodatno pogoršala.

Širom sveta, trenutno 132 miliona devojčica ne ide u školu, a svaka treća iz najsiromašnijih porodica, nikada nije ni počela školovanje.

XS
SM
MD
LG