Masovna ubistva su postala tužna crta savremenog života u SAD, ali pre 50 godina, nacija je bila šokirana kada se bivši američki marinac i student mašinstva Čarls Vitman popeo na toranj, koji se uzdiže iznad kampusa Univerziteta države Teksas u Ostinu i otvorio vatru na ljude ispod sebe. Vitman je tada ubio više od deset osoba, a ranio više od 30 pre nego što ga je policija usmrtila. Danas u Ostinu u Teksasu postoji spomenik ispod tog tornja, u čast stradalih tog dana.
Ceremonija obeležavanja tog događaja počela je u isto vreme kada se dogodio incident pre 50 godina.
Crveni granitni spomenik sadrži imena 17 osoba koje su umrle ili tog dana, ili kasnije od zadobijenih rana.
Tim spomenikom preživeli i porodice žrtava nadaju se da će bar delimično staviti tačku na ovu tragediju.
Spomenik je postavljen ispod kule, gde je 1966. mentalno poremećeni Čarls Vitman počeo da puca iz svoje puške sa terase na visini od 70 metara.
Jedna od prvih osoba koje su ranjene bila je Kler Vilson Džejms, koja je preživela, ali je izgubila nerođenu bebu.
“Neka ovaj spomenik ostane ovde na kampusu i u našim mislima, kao podsetnik moći koju imamo u svakom trenutku, da postanemo zajednica onih koji se vole”.
Student koji je hrabro potrčao da je odnese na bezbednije mesto tog dana, glumac iz Ostina Artli Snaf kaže da je ta pucnjava nanela i veliku emotivnu štetu:
“Kao u Njutaunu, Aurori ili Orlandu odmah pohrli ogromni broj psihijatara i psihologa, koji znaju da ljudi moraju o tome da pričaju, ali tada 1966. ništa se slično nije dogodilo”.
Još jedan heroj tog dana bio je Ramiro Rej Martines, koji se zajedno sa policajcem Hjustonom Mekojem popeo na terasu i ubio Vitmana.
“Moj pištolj je bio prazan, pa sam pružio ruku uzeo pušku i ispalio još jedan ceo okvir u snajperistu, jer je on još imao M-1 pušku u ruci i pokretao se, pa sam želeo da budem siguran da me neće ubiti”.
Zagovornici prava na nošenje oružja tačno primećuju da su civili sa puškama igrali ulogu u savladavanju snajperiste, ali kada je on ubijen, dalja pucnjava odozdo je ugrozila život Martinesa i drugih policajaca.
Ovog 1. avgusta, na 50. godišnjicu tog događaja, zakonodavno telo Teksasa donelo je odluku da uvede novi zakon, kojim se omogućava vlasnicima oružja da ga donesu na kampus, osim kada administratori zabrane takvu praksu. Novi zakon omogućava da oružje bude doneto na kampus ako je sakriveno i bezbedno, ali se njime ne dozvoljava otvoreno nošenje oružja na nastavu. Pa ipak, većina studenata i profesora se protive tom zakonu.
Obe strane su ostavile politiku po strani radi posvećenja memorijala i predsednik Univerziteta države Teksas u Ostinu Gregori Fenves naglasio je herojstvo, a ne nasilje koje se odigralo tog dana:
“Fokusiranjem na dobro, na priče naših heroja I živote naših preživelih, koji su ovde sa nama ovog popodneva možemo konačno da počnemo da se sećamo i podnesemo teret prošlosti”.
Taj toranj ostaje simbol obrazovanja i napretka, a i oni koji su preživeli pucnjavu, baš kao i oni koji rade i studiraju ovde danas, radije bi da ih on ne podseća na ludaka koji je pre pola veka ovde ubijao.