Otvoren centar posvećen Linkolnu

Fordovo pozorište u Vašingtonu, otvorilo je novi Centar za obrazovanje i liderstvo. U središtu rada centra je predsednik Abraham Linkoln, koji je vodio Sjedinjene Države tokom Građanskog rata 1860-ih. Linkoln je ubijen samo nekoliko dana po završetku rata, dok je gledao predstavu u Fordovom pozorištu. On se smatra jednim od najvećih američkih predsednika.

U Fordovo pozorište svake godine dođe oko 750 hiljada posetilaca – da vide ložu u kojoj je ubijen predsednik Linkoln. Sada mogu da pređu ulicu i vide kuću u kojoj je izdahnuo, a potom odmah do nje i centar. Deset metara visoka kula od sedam hiljada naslaganih knjiga o Abrahamu Linkolnu, pokazuje trajno interesovanje za njega. Kustoskinja Trejsi Avant kaže da je o Linkolnu napisano više knjiga nego o bilo kom drugom Amerikancu.

„On i dalje oduševljava i ljudi iz svakog naraštaja kao da redefinišu značaj koji Abraham Linkoln ima za njih.“

Centar poseduje i neke predmete, kao što je ručka sa predsednikovog kovčega i kićanka kojom je bio ukrašen. Među eksponatima je i maketa voza kojim je prenet kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima i staje u kojoj je ubijen Linkolnov ubica, Džon Vilkis But. Tu su i interaktivni eksponati koji su impresionirali Čarlija Duera.

„Mislim da je ovo veoma dobro, visoka tehnologija za Abrahama Linkolna.“

Trejsi Avant kaže da je jedan od razloga za otvaranje centra bilo da se odgovori na pitanja posetilaca o predsedniku.

„On je i za nas danas veoma relevantan, tako da smo hteli da ljudi odu sa većim razumevanjem onoga što Abrahama Linkolna čini relevantnim i danas i zahvaljujući čemu je postao toliko omiljen predsednik.“

Građanski rat je počeo kada se 11 južnih država, poznatih kao Konfederacija, odvojilo od severa zbog državnih prava, uključujući ropstvo. Linkoln je 1863. proglasio kraj ropstva. Dve godine kasnije, Jug se predao i Sjedinjene Države su sačuvane. Trejsi Avant kaže da je predsednik Linkoln bio poštovan, bez obzira što je bio kontroverzan.

„To ima mnogo veze sa njegovim liderskim stilom, njegovom ličnošću i idejama za koje se zalagao. Činjenica je da je mogao da razume obične ljude, jer je i sam imao skromno poreklo.“

Aleks Volton veoma ceni ono što je predsednik uradio.

„Rekao bih da je morao da rešava mnoštvo problema i mislim da to niko ne bi uradio bolje od njega.“

U centru su predstavljeni i američki predsednici i svetski lideri koji su citirali reči predsednika Linkolna o temama kao što su hrabrost, jednakost i trpeljivost.

„Njegovi tekstovi obuhvataju uistinu velike ideje, zalagao se za važne teme, a pisao je elegantnim, ali veoma jednostavnim stilom, koji u to vreme u stvari nije bio uobičajen.“

Henri Krenston kod kuće, u Engleskoj, uči o predsedniku Linkolnu.

„Nešto što mi je bilo najinteresantnije je poštanska marka sa njegovim likom - izdata u Gani.“

Vendi Tejlor je oduševljena centrom.

„Dopada mi se način na koji podstiče ljude da razmisle o nekim vrednostima za koje se Linkoln zalagao, da bi svet u kojem žive postao bolji.“

Da bi se to naglasilo, centar je pripremio i video snimak običnih Amerikanaca koji citiraju principe za koje se predsednik Linkoln borio.