Na Kosovu je sve više internet portala koji su neregistrovani i koji šire lažne vesti. Širenje takvih informacija je inače globalni problem, tako da rešenje treba tražiti na svetskom nivou rečeno je na konferenciji o položaju onlajn medija na Kosovu koju je organizovao OEBS.
Sloboda izražavanja ima svoje granice smatra glavni urednik dnevnog lista Koha ditore Agron Bajrami. On je kazao da u vremenu društvenih mreža kada svako može da piše i objavljuje, uloga novinara je da prosvećuje.
“Ja mislim da moramo da radimo ono što je uvek bilo primarno, a to je da prosvećujemo narod. Mislim da mi novinari kao prvo, a onda i čitaoci moraju biti sposobni da razaznaju razliku između prave i lažne vesti, mišljenja, izveštaja, činjenica i analize. Kada bismo imali prosvećeniji narod i novinare mislim da bismo imali manji problem sa ovim što se dešava”, rekao je Bajrami.
Iz Saveta za štampu Kosova poručuju da veliki problem na Kosovu predstavljaju neregistrovani onlajn mediji. Iako nisu nadležni za takve medije ovo regulatorno telo radi na edukaciji urednika i novinara kad je etika novinarstva u pitanju, jer se na internet portalima, kako kaže predsedavajući Borda Saveta za Stampu Kosova Imer Muškoljaj u velikoj meri šire lažne vesti.
"To nije trend samo kod nas na ovim prostorima nego je trend i u celom svetu, tako da mislim da je stvarno vrlo važno da ljudi znaju koje su te lažne vesti i da se ne informišu iz izvora koji daje takve vesti. Mi nažalost na Kosovu imamo puno onlajn medija koji nisu registrovani, koji i pored toga dobijaju reklame iz institucija i to je poseban problem i to treba što pre da se reši, a naravno da ostaje na ljudima, na čitaocima da biraju koji su ti mediji koji objavljuju korektne vesti“, rekao je Muškoljaj.
Isak Vorgučić, direktor RTV KIM je kazao da su ljudi navikli da veruju u ono što se objavljuje u medijima i skoro se kako je kazao ne ostavlja mogućnost da bi tim putem neko mogao da nas laže.
"Senzacija je zapravo jedna od ključnih reči ovoga i drugih problema ovog društva, to je vodilja većine onlajn medija, jer broj klikova na neku vest donosi prihod sponzora, bilo komercijalnog ili političkog. Zato je važnija brutalnost novinarskog stila, nego etički kodeksi, zato je posećenost portala često veća od posećenosti tradicionalnih medija na internetu. Obično se kaže da su na Kosovu odlični zakoni, ali da je njihovo sprovođenje slabo. U ovom slučaju mi nemamo zakon koji bi regulisao onlajn medije“, kazao je Vorgučić.
I pored problema sa kojima se susreću online mediji na Kosovu, Dževahire Izmaku, predsednica Komisije za medije u Skupštini Kosova smatra da za uređivanje ovog pitanja nije neophodan zakonski okvir.
“Smatram da u demokratskom društvu kao što je Kosovo pitanje onlajn medija treba svrstati u okvire etičkog kodeksa pre nego u zakonske uredbe. Mislim da novinarima na Kosovu to ne nedostaje. Znam da je tržište surovo i kao građanin razumem da onlajn mediji, kako bi opstali, ponekad zanemaruju etiku“, rekla je Izmaku.
Konferenciji o položaju onlajn medija na Kosovu prisustvovali su novinari, predstavnici onlajn medija, udruženja novinara i samoregulatornih medijskih tela.