Saradnik Centra za transatlantske odnose, na prestižnom Univerzitetu Džons Hopkins, Kurt Volker nedavno je u jednom od odbora na Kapitol Hilu rekao da pridruživanje Evropskoj uniji više nije faktor koji može da utiče na dalju demokratizaciju zemalja Jugoistočne Evrope. Koleginica Jela Defrančeski zamolila je Volkera, da detaljnije objasni tu svoju tvrdnju, kao i da se osvrne na nerazrešeni spor između Beograda i Prištine.
Po Volkerovim rečima, evropska dužnička kriza je potpuno zasenila pitanje daljeg proširenja. U Briselu se ne raspravlja o proširenju, već o tome kako spasiti opstanak evropskog bloka, ističe Voker. Naš sagovornik stoga predlaže da Brisel i Vašington preusmere svoj angažman na rešavanje preostalih strateških problema u regionu. Jedno od njih su nesređeni odnosi između Beograda i Prištine.
„Što se tiče Kosova, zaglibili smo se oko pitanja statusa Mitrovice. Smatram da treba mnogo energečnije raditi na uspostavljanju efikasnog dijaloga između Kosova i Srbije. To podrazumeva mnogo veći politički angažman i Sjedinjenih Država i Evropske unije u uspostavljanju modus vivendija koji bi bio prihvatljiv za obe strane.“
Voker tvrdi da i Kosovo i Srbija i imaju dovoljno snažne razloge da se toga late:
„Glavni podsticaj za Srbiju je još uvek pridruživanje Evropskoj uniji. S obzirom da se to neće dogoditi tako brzo, postoje i drugi razlozi koji su u interesu Srbije – ekonomske i trgovinske prednosti, stabilnost zemlje, sloboda kretanja – koji će uslediti posle normalizovanja odnosa sa Kosovom. U ovom trenutku je teško očekivati da će Srbija priznati Kosovo, ali moguće je da Beograd i Priština postignu dogovor o načinu upravljanja Mitrovicom. To podrazumeva da se sa pozicija vlasti uklone neke osobe u samoj Mitrovici, ali i one koji dolaze iz Srbije, od kojih neki rade u ministarstvu unutrašnjih poslova u Beogradu. Verujem da bi postizanje takvog dogovora stvorio novi zamah za proces prijema Srbije u evropski blok.“
Upitan da prokomentariše predlog republikanskog zakonodavca Dejne Rorabakera da Srbija i Kosovo zamene teritorije i tako reše spor, Volker je rekao:
„Rorabaker je pored ostalog pitao da li bi se SAD protivile razmeni teritorije koju bi dve strane ugovorile. Odgovor je naravno da se tome ne bi protivili. Ali, mislim da nije realno očekivati da će Priština na tako nešto pristati. Već sada imate situaciju da kosovski Albanci ne mogu da dođu do svojih kuća i imovine severno od Ibra. U stvari, takvom se razmenom ne bi ništa promenilo. Kao što sada Srbi kažu da neće da žive na Kosovu, Albanci zahvaćeni takvom razmenom bi insistirali da neće da žive u Srbiji. Takođe mislim cilj ne treba da bude stvaranje etnički čistih zajednica. Uostalom, NATO je intervenisao u balkanskoj krizi da bi zaustavio etničko čišćenje.“
Na primedbu da većina srpske javnosti i dalje smatra Kosovo delom Srbije, Volker je kazao da je teško zamisliti da bi kosovski Albanci pristali na prethodni status. Dodao je i da se spor ne može rešiti na osnovu javnog mnjenja dve strane, već na osnovu promišljenog dogovora Beograda i Prištine, koji će jednom i drugom narodu obezbediti dugoročnu stabilnost i prosperitetnu budućnost u zajednici evropskih demokratija.