Sve češći sukobi izmedju turskih snaga i kurdskih pobunjenika ukazuju da više decenija staro „kurdsko pitanje“ u Turskoj ostaje nerešeno. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan ističe da je vlada u Ankari dala turskim Kurdima slobode bez presedana. Medjutim, većina Kurda navodi da i dalje pate zbog diskriminacije i otudjenja.
Rano je veče u Dijarbakiru. Kurdske devojčice uče arbane, tradicionalni kurdski instrument, u Kulturnom centru „Tigar i Eufrat“. Taj centar unutar starog grada u Dijarbakiru nastoji da oživi tradiciju kurdske kulture koja je u padu od osnivanja turske republike pre blizu 90 godina. Koordinator Farkin, koji koristi samo to ime, kaže da turska vlada želi samo jednu kulturu i jedan jezik, za tu zemlju.
„Vlada nam otežava život. Oni ne žele da ovo radimo. Nekoliko puta su ovde provalili. Oni uzimaju naše kompjutere, naše CD-e. Hapse naše prijatelje.“
Ovaj centar privlači mnoge umetnike. Otvoreno prikazivanje kurdske kulture je svojevremeno bilo ilegalno u Turskoj. Zvanično, te restrikcije su ublažene tokom protekle decenije. Medjutim, Kurdi ističu da se one nastavljaju.
Vejsel Tanrikulu, koji je nedavno diplomirao, suočen je sa desetomesečnom zatvorskom kaznom zbog toga što je pevao tradicionalne kurdske pesme na jednom festivalu.
„Mladi su ovde podeljenih gledišta. Jedna grupa je izgubila nadu. Oni čuju kako turski funkcioneri kažu da nema načina da kurdski bude podučavan kao zvanični jezik. Druga grupa ukazuje da se tim povodom mora nešto uraditi. Oni su veći aktivisti.“
Tanrikulu dodaje da su neki toliko frustrirani da odlaze u planine i pridružuju se gerilcima Kurdistanske radničke stranke, poznate po skraćenom nazivu - PKK. Ahmed Gezen je zamenik predsednika lokalne uprave stranke „Mir i demokratija“ ili BDP. Neki je smatraju političkim krilom PKK mada stranka to demantuje. Gezen ističe da BDP traži demokratsku kurdsku vladu u kurdskim delovima Turske.
„Kurdi ne žele da se otcepe od Turske. Mi želimo da živimo u demokratskoj zemlji slobodni kao i svi drugi. Problem je što vlada smatra da ne možemo da imamo obrazovanje na svom jeziku. Zašto ne? Zašto toliko mnogo gerilaca i vojnika mora da pogine za tu stvar?“
Bajan Bozjel predvodi malu Partiju prava i slobode koja se zalaže za prava Kurda nenasilnim metodama.
„Vidimo da je turska vlada otvorila kurdsku televizijsku stanicu i dopušta kurseve na kurdskom jeziku u nekim školama. Ali to nije dovoljno da reši kurdski problem.“
Došlo je do intenziviranja sukoba izmedju PKK i turskih snaga posle decenije relativnog mira. PKK navodi da vlasti pokušavaju da sabotiraju mirovne pregovore, dok vlada ističe da su gerilci ohrabreni situacijom u Siriji, jer Turska podržava sirijske pobunjenike.
Većina Kurda želi priznanje svog kulturnog identiteta i pravo na neku formu samouprave. Neki su voljni da se za to bore. Drugi poput jednog izvodjača tradicionalnih kurdskih pesama kažu da je važnije očuvati drevnu kulturu kako ne bi nestala.
,
Rano je veče u Dijarbakiru. Kurdske devojčice uče arbane, tradicionalni kurdski instrument, u Kulturnom centru „Tigar i Eufrat“. Taj centar unutar starog grada u Dijarbakiru nastoji da oživi tradiciju kurdske kulture koja je u padu od osnivanja turske republike pre blizu 90 godina. Koordinator Farkin, koji koristi samo to ime, kaže da turska vlada želi samo jednu kulturu i jedan jezik, za tu zemlju.
„Vlada nam otežava život. Oni ne žele da ovo radimo. Nekoliko puta su ovde provalili. Oni uzimaju naše kompjutere, naše CD-e. Hapse naše prijatelje.“
Ovaj centar privlači mnoge umetnike. Otvoreno prikazivanje kurdske kulture je svojevremeno bilo ilegalno u Turskoj. Zvanično, te restrikcije su ublažene tokom protekle decenije. Medjutim, Kurdi ističu da se one nastavljaju.
Vejsel Tanrikulu, koji je nedavno diplomirao, suočen je sa desetomesečnom zatvorskom kaznom zbog toga što je pevao tradicionalne kurdske pesme na jednom festivalu.
„Mladi su ovde podeljenih gledišta. Jedna grupa je izgubila nadu. Oni čuju kako turski funkcioneri kažu da nema načina da kurdski bude podučavan kao zvanični jezik. Druga grupa ukazuje da se tim povodom mora nešto uraditi. Oni su veći aktivisti.“
Tanrikulu dodaje da su neki toliko frustrirani da odlaze u planine i pridružuju se gerilcima Kurdistanske radničke stranke, poznate po skraćenom nazivu - PKK. Ahmed Gezen je zamenik predsednika lokalne uprave stranke „Mir i demokratija“ ili BDP. Neki je smatraju političkim krilom PKK mada stranka to demantuje. Gezen ističe da BDP traži demokratsku kurdsku vladu u kurdskim delovima Turske.
„Kurdi ne žele da se otcepe od Turske. Mi želimo da živimo u demokratskoj zemlji slobodni kao i svi drugi. Problem je što vlada smatra da ne možemo da imamo obrazovanje na svom jeziku. Zašto ne? Zašto toliko mnogo gerilaca i vojnika mora da pogine za tu stvar?“
Bajan Bozjel predvodi malu Partiju prava i slobode koja se zalaže za prava Kurda nenasilnim metodama.
„Vidimo da je turska vlada otvorila kurdsku televizijsku stanicu i dopušta kurseve na kurdskom jeziku u nekim školama. Ali to nije dovoljno da reši kurdski problem.“
Došlo je do intenziviranja sukoba izmedju PKK i turskih snaga posle decenije relativnog mira. PKK navodi da vlasti pokušavaju da sabotiraju mirovne pregovore, dok vlada ističe da su gerilci ohrabreni situacijom u Siriji, jer Turska podržava sirijske pobunjenike.
Većina Kurda želi priznanje svog kulturnog identiteta i pravo na neku formu samouprave. Neki su voljni da se za to bore. Drugi poput jednog izvodjača tradicionalnih kurdskih pesama kažu da je važnije očuvati drevnu kulturu kako ne bi nestala.
,