Šta je Kosovski mit i zašto Srbija od njega ne odustaje? Da li je on zamrznuo srpsko društvo u ulozi žrtve i zaustavio istoriju? Da li se Srbija prema Kosovu i Albancima ponašala i da li se i dalje ponaša kao kolonizator prema koloniji? Kako da Srbija prizna poraz 1999. godine, ako još nije priznala poraz 1389 - neka su od pitanja na koje su odgovore ponudili učesnici tribine "Zamrznuto Kosovo - Od Gazimestana do Narodnog muzeja", koju su organizovali Peščanik i beogradski forum ZFD u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Ivan Čolović, antropolog, govoreći o ponovnom otvaraju dugo zatvorenog Narodnog muzeja u Beogradu na Vidovdan, dan kada se 1389. godine odigrala Kosovska bitka, smatra da Vidovdanu jeste mesto u muzeju i istoriji. "Ali, bojim se da se neće o tome raditi, jer najava ne ide u tom pravcu - ne da se 'muzejalizuje' vidovdan, nego da se 'vidovdanizuje' Narodni muzej", rekao je.
Pozivanje na taj Kosovski mit, na Vidovdan, kosovske mučenike, kneza Lazara i Miloša Obilića - važan je deo ne samo političke retorike nego i strategije, način na koji se stiže i održava vlast, smatra Čolović i dodaje:
"Jer i danas važi ideja u Srbiji da je legitimna samo ona vlast koja je ovlašćeni baštinik kosovske tradicije i kosovskog mita, da je priznati čuvar Kosova".
Vučić tu da "napravi inventar"?
Novinar Teofil Pančić ocenio je da je kosovski mit uvek predstavljao "vrstu totalitarne potke - ako možeš sebe da identifikuješ sa identitetom, onda 'ti jesi sa Kosova', to određuje tvoju političku, etičku i svaku drugu osnovu. Ako odstupaš od te matrice, ti si izdajnik", ocenio je Pančić.
Pančić smatra da je aktuelna vlast tu da "napravi inventar", šta je ostalo i kako ćemo to istorijski formulisati. "Predsednik Srbije Aleksandar Vučić) nema nikakvog manervarskog prostora. Ako taj posao ne obavi - nestaje jedini razlog zbog kog nije na totalno crnoj listi međunarodne zajednice", rekao je, ali i ukazao na ponašanje medija bliskih i pod kontrolom vlasti u Srbiji, koje je potpuno suprotna od stava vlasti.
"Politička elita mnogo više paranoiše od nacionalist-kosovo-braniteljskog raspoloženja građana, nego što on realno postoji. Postoji samo kafansko srbovanje, ali ne znam da li biste okupili četu ljudi koji bi krenuli na Merdare ako bi ih neko pozvao u ljuti boj", zaključuje Pančić.
Kosovo kao kolonija
Srđan Atanasovski, muzikolog, ocenio je da Srbija ne živi u stanju mira, već konstantnom očekivanju sukoba, odnosno da je stanje mira u kome smo "privremeno".
O Albancima se, nastavlja, govori kao o ljudima koji nisu na istom civilizacijskom nivou. "To je čist kolinijalistički diskurs, diskurs kultur-rasizma", kaže on i zaključuje: "Pitanje Kosova je pitanje dekolonalizacije".
"Turska je kriva za sve!"
Istoričarka Dubravka Stojanović ponudila je objašnjenje zbog čega se u Srbiji slavi poraz, odnosno Kosovska bitka koja jeste bila poraz.
"Poraz je ključan za homogenizaciju nacije. Taj poraz i žrtve su važni, jer se stvara empatija sa slabijim. Žrtvi je unapred sve dozvoljeno, žrtva ne može da bude počinilac, to se odnosi na Hrvatsku i Jasenovac, i na Kosovsku bitku - ta žrtva pre šest vekova moralno pere sve", kaže Stojanović i podseća na istraživanje prema kome 40 odsto đaka smatra da je Kosovska bitka najvažniji događaj u istoriji, sa samo 10 odsto, na primer, da su to Prvi i Drugi srpski ustanak i oslobođenje Srbije.
Prema njenoj oceni, Aleksandar Vučić neće potpisati sporazum sa Kosovom. "Ili možda hoće jer mora, pa će onda tabloidi da nastave bitku. Jer od ovoga ne može da se odustane".
"Ne radi se o suočavanju sa porazom iz 1999. godine, nego 1389. - mi se sa tim nismo suočili, a ako se sa tim suočimo, moramo da prestanemo sa kuknjavom i ulogom žrtve što nije u planu. Mi živimo u zamrznutoj 1389. i to vreme ne protiče. To vreme nema dinamiku, ono stoji i mi stojimo u tom vremenu. Kad bismo priznali poraz iz 1389. mi bismo pristali da istorija nije zatvorena, da je dinamična, da su za nju odgovorni neki ljudi, da se podnosi odgovornost ".
"Zamrznuto Kosovo služi tome da mi ništa ne vidimo, ne razumemo i ne čujemo. Zato i ne želimo da se odrmznemo", zaključila je Dubravka Stojanović.