Ako je iko ikad na trenutak pomislio da su potpisivanjem briselskog sporazuma problemi rešeni i da će lagodna pozicija Beograda doneti bez velike muke i zvanično dobijanje datuma za pregovore najkasnije do januara – teško se prevario. Međukorak na tom putu – lokalni izbori na Kosovu 3. novembra postali su kost u grlu i Briselu, i Beogradu, pa i Prištini. A oni, ili makar neki od onih na koje se briselski sporazum odnosi pokazali su šta misle o svemu – prvo ubistvom litvanskog vojnika, a zatim i bombom u severnoj Mitrovici:
"To je uradio neko ko hoće da minira izbore i da stvori situaciju u kojoj će briselski sporazum da propadne. Mogućnosti da je to uradio Srbin ili Albanac gotovo da su izjednačene, jer i na jednoj i na drugoj strani ima mnogo onih kojima briselski sporazum ne odgovora i koji bi želeli da on na ovim izborima doživi neuspeh", kaže profesor FPN u Beogradu, Predrag Simić.
Kako se izbori budu približavali – tako će i situacija biti napetija, slažu se u oceni sagovornici Glasa Amerike i ističu da je netransparentnost i odsustvo pravih i potpunih informacija problem sa kojim se, pre svega suočavaju na severu Kosova. Poverenja u Beograd je sve manje, a sve više onih koji se osećaju izdanima i izneverenim, kaže Simić:
"Ovi izbori su neka vrsta referenduma Srba, pre svega na severu Kosova, o briselskom sporazumu. Pri čemu, moje procene su da će, u najboljem slučaju svaki peti, ili možda svaki šesti Srbin a njih izaći. Što, povratno znači, da će vlast koja bude izabrana na ovim izborima imati vrlo tanku osnovu legitimiteta, a protiv sebe će imati većinu stanovništva severa Kosova."
"Ta mala izlaznost celu ideju o navodno iskrenoj želji Beograda da se konstituiše nova uprava pod kosovskim zakonima i iz nje izvede zajednica opština, čini problematičnom. Postavlja se pitanje da li zapravo Beograd išta drugo interesuje osim izbori za gradonačelnike", kaže analitičar Dušan Janjić.
U ovom trenutku jedino je izvesno da se izbori održavaju 3. novembra, a šta će se dogoditi već dan kasnije nikome nije jasno. Šta će biti sa ljudima, sa njihovim zaposlenjima, ko će finansirati opštine, škole, bolnice, ili kako će, u krajnjem slučaju biti formirana zajednica srpskih opština. Hoće li je formirati delegati izabrani u skupštinama opština, ili će je činiti gradonačelnici, za šta se, po rečima analitičara Dušana Janjića, zalaže Beograd:
"Razlika je prvo u demokratskom legitimitetu – da li te neko glasao ili ne. Razlika je u kontroli. I razlika je u etničkoj strukturi odlučivanja. Jer, u biračkom telu na nivou zajednice opština skoro 30%, a negde i više, su Albanci, Goranci, Bošnjaci. Ne može to biti srpska, kako se ovde narod neobjektivno obaveštava. To je zajednica opština koja ima i druge. Ona je multietnička. I ako vi taj etnički momenat ne ugradite kroz strukturu lokalnih odlučivanja i delegacija – vi ćete ga dobiti kao eksplozivni momenat koji će srušiti tu zgradu."
Po rečima Janjića, Beograd preko ministra Aleksandra Vulina šalje vrlo loše poruke na sever Kosova, što dodatno čini zapaljivim srpsko-srpske odnose. Ljudi su sve više zastrašeni, i kako smatra Predrag Simić, briselski trio bi morao što pre da reaguje i vrati situaciju pod kontrolu:
"Potrebno je da se i Dačić, i Tači, i Ešton sretnu u Briselu isključivo povodom predstojećih izbora, da odgovore na ona pitanja koja u ovom trenutku stvaraju tu netransparentnu, zapaljivu situaciju. I da pokušaju da makar koliko je to moguće odgovore tim ljudima za šta oni zapravo glasaju. Šta će biti 4. novembra?"
Da stvari neće ići tako lako – govori i nedavni nemačko-britanski predlog da se poglavlje 35 o Kosovu drži sve vreme otvorenim tokom pregovaračkog procesa Beograda i Brisela. Do normalizacije odnosa Srbije i Kosova put možda i duži od puta Beograda ka Briselu – zbog čega Evropa, kako se čini ne želi ništa da prepusti slučaju.
"To je uradio neko ko hoće da minira izbore i da stvori situaciju u kojoj će briselski sporazum da propadne. Mogućnosti da je to uradio Srbin ili Albanac gotovo da su izjednačene, jer i na jednoj i na drugoj strani ima mnogo onih kojima briselski sporazum ne odgovora i koji bi želeli da on na ovim izborima doživi neuspeh", kaže profesor FPN u Beogradu, Predrag Simić.
Kako se izbori budu približavali – tako će i situacija biti napetija, slažu se u oceni sagovornici Glasa Amerike i ističu da je netransparentnost i odsustvo pravih i potpunih informacija problem sa kojim se, pre svega suočavaju na severu Kosova. Poverenja u Beograd je sve manje, a sve više onih koji se osećaju izdanima i izneverenim, kaže Simić:
"Ovi izbori su neka vrsta referenduma Srba, pre svega na severu Kosova, o briselskom sporazumu. Pri čemu, moje procene su da će, u najboljem slučaju svaki peti, ili možda svaki šesti Srbin a njih izaći. Što, povratno znači, da će vlast koja bude izabrana na ovim izborima imati vrlo tanku osnovu legitimiteta, a protiv sebe će imati većinu stanovništva severa Kosova."
"Ta mala izlaznost celu ideju o navodno iskrenoj želji Beograda da se konstituiše nova uprava pod kosovskim zakonima i iz nje izvede zajednica opština, čini problematičnom. Postavlja se pitanje da li zapravo Beograd išta drugo interesuje osim izbori za gradonačelnike", kaže analitičar Dušan Janjić.
U ovom trenutku jedino je izvesno da se izbori održavaju 3. novembra, a šta će se dogoditi već dan kasnije nikome nije jasno. Šta će biti sa ljudima, sa njihovim zaposlenjima, ko će finansirati opštine, škole, bolnice, ili kako će, u krajnjem slučaju biti formirana zajednica srpskih opština. Hoće li je formirati delegati izabrani u skupštinama opština, ili će je činiti gradonačelnici, za šta se, po rečima analitičara Dušana Janjića, zalaže Beograd:
"Razlika je prvo u demokratskom legitimitetu – da li te neko glasao ili ne. Razlika je u kontroli. I razlika je u etničkoj strukturi odlučivanja. Jer, u biračkom telu na nivou zajednice opština skoro 30%, a negde i više, su Albanci, Goranci, Bošnjaci. Ne može to biti srpska, kako se ovde narod neobjektivno obaveštava. To je zajednica opština koja ima i druge. Ona je multietnička. I ako vi taj etnički momenat ne ugradite kroz strukturu lokalnih odlučivanja i delegacija – vi ćete ga dobiti kao eksplozivni momenat koji će srušiti tu zgradu."
Po rečima Janjića, Beograd preko ministra Aleksandra Vulina šalje vrlo loše poruke na sever Kosova, što dodatno čini zapaljivim srpsko-srpske odnose. Ljudi su sve više zastrašeni, i kako smatra Predrag Simić, briselski trio bi morao što pre da reaguje i vrati situaciju pod kontrolu:
"Potrebno je da se i Dačić, i Tači, i Ešton sretnu u Briselu isključivo povodom predstojećih izbora, da odgovore na ona pitanja koja u ovom trenutku stvaraju tu netransparentnu, zapaljivu situaciju. I da pokušaju da makar koliko je to moguće odgovore tim ljudima za šta oni zapravo glasaju. Šta će biti 4. novembra?"
Da stvari neće ići tako lako – govori i nedavni nemačko-britanski predlog da se poglavlje 35 o Kosovu drži sve vreme otvorenim tokom pregovaračkog procesa Beograda i Brisela. Do normalizacije odnosa Srbije i Kosova put možda i duži od puta Beograda ka Briselu – zbog čega Evropa, kako se čini ne želi ništa da prepusti slučaju.