Linkovi

Korupcija i nesprovođenje reformi problemi Crne Gore i Kosova, navodi se u izveštaju Fridom hausa


Logo Fridom hausa (Foto: AP/Alex Brandon)
Logo Fridom hausa (Foto: AP/Alex Brandon)

Korpucija, nesprovođenje ili sporost u sprovođenju reformi sistema i savladavanje prepreka na putu ka evropskim integracijama i u 2023. su bili veliki problemi demokratija u Crnoj Gori i na Kosovu, ocenjuje se u izveštaju Nacije u tranziciji vašingtonske organizacije Fridom haus. Izveštaj je predstavljen u aprilu, ali su sada objavljeni detaljniji zaključci za pojedine zemlje, među kojima su Crna Gora i Kosovo.

Rejting Lokalne demokratske uprave je smanjen sa 4,25 na 4,00 zbog politizacije i lošeg funkcionisanja brojnih opština, a među izazovima koji su se pojavili u 2023. su opstrukcije izbora i sednica lokalnih skupština, nedostatak mirnog prenosa vlasti i nestabilne finansije. Kao rezultat toga, rejting crnogorske demokratije je pao sa 3,79 na 3,75.

Podseća se da je u 2023. Jakov Milatović preuzeo predsedničku funkciju od Mila Đukanovića, koji je najveći deo poslednje tri decenije bio predsednik ili premijer, a Milojko Spajić je postao predsednik vlade posle dugih političkih pregovora sa mnogo obrta. Parlament je jedva funkcionisao do kraja oktobra, kada je formirana nova vlada, zbog produžene političke i ustavne krize. Odlazeća vlada je stoga vladala bez funkcionalnog parlamenta od marta do oktobra. Početni znaci izgradnje konsenzusa uočeni su u novembru kada je nova vlada konačno postigla dogovor o imenovanju sedmog sudije Ustavnog suda, i u decembru kada je sproveden popis stanovništva koji je odavno čekao.

U izveštaju se podseća da su novu vladu podržali članovi bivšeg Demokratskog fronta (DF), saveza poznatog po povezanosti sa srpskim rukovodstvom u Beogradu i bliskim vezama sa Rusijom. Zauzvrat, Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije (NOVA), jedne od konstitutivnih partija Demokratskog fronta koja je dala podršku Spajiću, imenovan je za predsednika Skupštine. To je izazvalo zabrinutost za buduću spoljnopolitičku orijentaciju Spajićeve vlade, iako je Vlada uveravala javnost da će ostati posvećena unapređenju integracije zemlje u Evropsku uniju (EU) i očuvanju njenog članstva u Severnoatlantskom savezu (NATO). Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Crna Gora je u potpunosti usklađena sa stavovima i akcijama EU u vezi sa sukobom.

Parlament je u februaru okončao blokadu u Ustavnom sudu tako što je imenovao sudije na tri od četiri otvorena mesta u sudu od sedam sudija, ublažavajući zabrinutost da bi nedostatak kvoruma mogao da zamrzne pregovore sa EU. Nove slučajeve otvorilo je Specijalno tužilaštvo koje se bavilo gonjenjima korupcije i organizovanog kriminala. Bivšoj predsednici Vrhovnog suda Vesni Medenici sudi se za zloupotrebu službenog položaja od 2019. do 2021.

Početkom septembra izbio je skandal kada je kroz podzemni tunel provaljeno u prostoriju za dokaze Višeg suda u Podgorici. Osnovno državno tužilaštvo otvorilo je istragu i više osoba je uhapšeno. Međutim, organizator kriminalnog poduhvata ostaje nepoznat. Slučaj je bacio negativno svetlo na standarde bezbednosti sudskih dokaza, i šire na kapacitete ključnih pravosudnih institucija, navodi se u izveštaju.

Transkripti u kojima se navodi da je organizovani kriminal velikih razmera infiltracija u državne strukture nastavili da “cure” u medije 2023 - ističe Fridom haus. U martu je prethodna vlada na čelu sa premijerom Dritanom Abazovićem iz stranke Ujedinjena reformska akcija (URA) smenila direktora policije Zorana Brđanina zbog nejasnih procedura. Abazović je u javnosti otvoreno izjavio da je odluka doneta zbog Brđaninove potencijalne veze sa organizovanim kriminalom. Brđanin je krajem 2023. godine nastavio sa radom u novoj vladi na čelu sa Spajićem, nakon što je Upravni sud više puta doneo odluku da je njegova smena nezakonita. U izveštaju se kaže da je civilno društvo predmet neprimerenih izjava političara, kao i da medijske reforme nisu značajno napredovale.

Nova vlada se obavezala da će usvojiti novu reformsku agendu kako bi se prioritet pristupio tim fondovima i ubrzali napori za pristupanje EU. Spajićeva vlada je organizovala niz sastanaka sa relevantnim organizacijama civilnog društva (OCD) u vezi sa agendom EU. Ipak, opšti izgledi za reformu će u velikoj meri zavisiti od sposobnosti različitih stranaka koje čine vladajuću koaliciju da naprave kompromis, s obzirom na njihovu ideološku divergenciju, i da konsoliduju donošenje odluka na način koji će biti inkluzivniji i koordiniraniji od pristupa koji su preduzele skorašnje vlade, posebno kada su u pitanju odnosi vlade i parlamenta, ocenjuje FH.

U 2023. godini, iako je Kosovo imalo stabilnost u upravljanju, a partija premijera Aljbina Kurtija Pokret Samoopredeljenje imala većinu u Skupštini i u koalicionoj vladi, to nije rezultiralo značajnim poboljšanjima unutrašnjeg funkcionisanja države ili efektivnim sprovođenjem reformi. Razlog za to su tenzije u opštinama sa srpskom većinom na severu i dešavanja tokom dijaloga sa Srbijom pod vođstvom Evropsej unije. Godina je počela već postojećim tenzijama posle masovnih ostavke kosovskih Srba u institucijama 2022. i podizanja barikada u severnom delu Kosova krajem godine. U januaru 2023. zajedničkim naporima misije Kosovskih snaga (KFOR), Misije EU za vladavinu prava (EULEKS) i kosovske policije uspešno su uklonjene preostale barikade. Međutim, ova akcija nije označila razrešenje krize, koja je dostigla vrhunac sredinom 2023, navodi se u izveštaju.

Podseća se na zaključenje sporazuma za normalizaciju odnosa u Briselu 27. februara i martovski konsenzus oko Aneksa o primeni. biti prekretnica u kojoj bi se pregovarački proces udaljio od načina upravljanja konfliktom i približio se konačnom sporazumu.

Prevremeni lokalni izbori u četiri opštine sa srpskom većinom 23. aprila naišli su na izazove kada je glavna lokalna srpska stranka Srpska lista, bliska zvaničnom Beogradu odlučila da bojkotuje izbore. Shodno tome, srpski birači su bojkotovali izbore kao čin protesta. Nizak odziv doveo je do izbora gradonačelnika etničkih Albanaca, koji su preuzeli dužnost usred značajne policijske intervencije koju je predvodila centralna vlada na Kosovu. Ovo je izazvalo nasilja bez presedana u maju, tokom kojeg su demonstranti povredili pripadnike KFOR-a, a napadnuti su i novinari. Ističe se da je to zaustavilo implementaciju sporazuma uz posredovanje EU i vratilo pregovore na fokusiranje na upravljanje konfliktima.

Ističe se i međunarodni pritisak da se uspostavi Zajednica srpskih opština, kako su se u okviru dijaloga Kosovo i Srbija dogovorili 2013. Premijer Aljbin Kurti je, tvrdi FH, pokazao veću fleksibilnost u razmatranju osnivanja takvog udruženja, ali su se pojavile debate i protivljenja oko nacrta statuta asocijacije koje je predložila EU.

Kao događaj koji je izazvao najveću eskalaciju u izveštaju je označen napad grupe naoružanih Srba na patrolu kosovske policije na severu, blizu mesta Banjska. U toj akciji ubijeni su jedan policajac i trojica napadača. FH podseća da je odgovornost preuzeo Milan Radoičić, bivši zamenik šefa Srpske liste i bliski saradnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a prijavljene su i druge veze između napadača i beogradskih vlasti. U izveštaju se podseća i da je posle napada, srpska vojska “dovela velike snage na granici Srbije sa Kosovom, što je izazvalo reakciju Bele kuće i zahteve za povlačenje tih trupa”. NATO je tada odlučio da poveća broj trupa koje je stacionirao na Kosovu, raspoređujući dodatnih 1.000 vojnika.

FH ocenjuje da je godina završena određenim napretkom jer je u decembru počelo sprovođenje odluke Vlade Srbije da prizna kosovske registarske tablice za automobile, čime je dodatno unapređen Sporazum o slobodi kretanja postignut 2011. godine u okviru dijaloga predvođenog EU.

Navodi se i da je godišnja Parada ponosa u Prištini održana u junu 2023. bez incidenata šestu godinu zaredom, “što odražava sve veću vidljivost LGBT+ zajednice, delimično uz pomoć organizacija civilnog društva”. Uprkos ovom napretku, potpuna emancipacija nije postignuta. Na primer, aktivisti su i dalje nezadovoljni neuspehom zakonodavaca, posebno onih koji pripadaju većini, pokretu Samoopredeljenje, da unaprede građanski zakonik u vezi sa jednakošću braka i drugim pitanjima prava.

Fridom haus: Ocena demokratije na Kosovu nepromenjena
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:47 0:00

Medijski sektor ostao je živ i raznolik 2023, uprkos tome što se bori sa krizama na više frontova. Povređeni su brojni novinari koji su izveštavali o događajima u severnom delu Kosova tokom pojačanih tenzija. U periodu od juna do oktobra 2023. godine prijavljeno je ukupno 74 napada i pretnji novinarima, od kojih se 30 incidenata dogodilo tokom izveštavanja u severnom delu Kosova. Ovo predstavlja povećanje u odnosu na 2022, tokom koje su zabeležena ukupno 33 fizička napada. Događaji na severu značajno su doprineli ovom naglom usponu, navodi FH.

Borba protiv korupcije ostaje veliki izazov, ističe Fridom haus. Iako je Kosovo u procesu izrade nove strategije za borbu protiv korupcije, napredovanje se suočilo sa višestrukim blokadama, a premijer Kurti pripisuje kašnjenja mešanju opozicije. Kurtijeva vlada suočila se sa korupcionaškim skandalom 2023. koji uključuje neobračunate državne rezerve, koji je još uvek pod istragom. Smena šefa Jedinice za specijalne istrage kosovske policije 8. jula takođe je izazvala zabrinutost, dovodeći u sumnju posvećenost Kosova borbi protiv korupcije. Uprkos kampanji na platformi za borbu protiv korupcije, Kurtijeva vlada je pokazala ograničen napredak po tom pitanju.

XS
SM
MD
LG