Lideri zemalja bivše Jugoslavije mogli bi da potpišu deklaraciju o osnivanju regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o raznim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava (REKOM) na prostoru bivše države, u julu na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu, rečeno je u sredu u Beogradu na konferenciji "Mapa puta za REKOM i jačanje regionalne mreže za pomirenje".
"Incijativu za osnivanje REKOM-a podržali su predsednici Srbije, Makedonije, Crne Gore, Kosova i bošnjački član predsedništva BIH", izjavila je Natraša Kandić, koordinatorka projekta i naglasila da inicijatori insistiraju na tome da deklaraciju potpišu sve države nastale od SFRJ, a ne samo države Zapadnog Balkana.
Osnivanje ove komisije bilo bi bitan indikator napretka u procesu pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, rekla je još Kandić i ocenila da je bitno utvrđivanje identiteta svih žrtava sukoba koji su trajali u periodu od januara 1991. do 2001. godine.
“Zahvaljujući Haškom tribunalu, do sada identifikovano između 11 i 12 hiljada žrtava ratnih žločina, ali za razliku od Haga, koalicija nevladinih organizacija koja je okupljena u inicijativi za REKOM bavila se i tačnim utvrđivanjem žrtava svih oružanih formacija koje su učestvovale u sukobima, rekla je ona i dodala da je na taj način identifikovano oko 22-23 hiljade osoba.
"Svedoci smo da, od 2014. godine, ekstremizam i nacionalizam jača u svim državama nekadašnje SFRJ. Imamo svakodnevne primere koji to povrđuju. Mi pokušavamo da na to odgovorimo jačanjem mreže za pomirenje", istakla je Kandić.
Kandić je rekla da bi, ukoliko budu ostvareni koraci predviđeni Mapom puta za REKOM, Komisija može biti osnovana u junu 2020, da počne sa radom do aprila 2022. godine i da okonča svoju misiju do kraja 2025. godine, koja je "kao ključna navedena i u novoj Strategiji EU za Zapadni Balkan".
Ana Marjanović Rudan, iz inicijative za osnivanje REKOM-a, smatra da registar kojim će utvrđivanje činjenica o žrtvama ratnih zločina imati višestruko značenje, te da se njime, pored poštovanja koje se ukazuje žrtvama, sužava prostor za zloupotrebljavanje činjenica i zapaljive retorike.
Vesna Teršelič iz Centra za suočavanje s prošlošću "Dokumenta", rekla je da je Hrvatska, nakon završetka procesa priključivanja Evropskoj uniji, usled izostanka evropskog monitorniga, izgubila političku volju da se bavi ovakvim temama.
"Nije reč samo o REKOM-u. Tu je i rešavanje sudbine nestalih, kao najteže humanitarno pitanje. Nadali smo se, da će nakon susreta predsednika Vučića i predsednice Kolinde Grabar Kitarović, doći do otopljenja odnosa. Međutim, bilo je dovoljno da u Srbiji jedan osuđeni ratni zločinac učini neprimeren potez i da opet dođe do zahlađenja odnosa dveju zemalja. Mislim da je to, što se tiče Vladinih institucija apsolutno neprihvatljiv odnos prema preživelima", rekla je Teršelič, dodajući da su sva suđenja na temu ratnih zločina usporena, od trenutka kad je Hrvatska pristupila Uniji.
Daliborka Uljarević, iz Centra za građansko obrazovanje Crne Gore, rekla je da inicijativa za REKOM potekla od građana i da je njen osnovni cilj umrežavanje organizacija koje mogu doprineti konkretnom pomirenju na prostorima bivše SFRJ.
"Mi želimo da ovaj proces zagovaranja inteziviramo i da kreiramo klimu pozitivnog pritiska kako bi naši donosioci odluka zaista sebe obavezali da rade na institucionalnoj primeni procesa suočavanja sa prošlošću", zaključuje Uljarević.
Na skupu je rečeno da je u okrviru tog projekata REKOM izdvojio 100.000 evra za podršku malim organizacijama civilnog društva, i da će tim organizucijama dodeljivati grantove od 4.000 evra koje aktivnostima treba da ojačaju napore u rešavanju sudbine i problema žrtava.