Ko je lud - pojedinac ili društvo, bila je tema na koju su ukrstili stavove učesnici najnovije tribine "Nije filozofski ćutati" na Filozofskom fakultetu.
Psiholog profesor Veljko Jovanović sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu podsetio je da stvarnost u kojoj živimo u Srbiji "nije toliko prijatna" i da većina ljudi u Srbiji živi prilično loše, te da to potvrđuju i različiti podaci o kvalitetu života prikupljeni iz različitih zemalja sveta.
"Mi danas kada pričamo o mentalnom zdravlju, najčešće društvene činioce skoro potpuno zanemarujemo. Danas kada se priča o kvalitetu života ljudi beži od društveno-političkih i ekonomskih činilaca i celokupna odgovosnost se prebacuje na pojedinca. Moje vrlo čvrsto uverenje je da je glavni krivac za to političko-ekonomski sistem u kome živimo i ono što iz njega sledi", rekao je Jovanović.
Jovanović je konstatovao da se od Drugog svetskog rata do danas nije dogodilo nikakvo posebno poboljšanje u oblasti mentalnog zdravlja i da danas nemamo mnogo bolja sredstva za izlaženje na kraj sa ljudskom patnjom, nego što je to bio slučaj pre 50-60 godina.
On je rekao da su srećnija ona društva u kojima ljudi imaju poverenja jedni u druge, ali je i pesimistički zapitao "da li je uopšte moguće zamisliti izgradnju poverenja u društvu u kome mi sada živimo, u atmosferi tolike podeljenosti i etiketiranja ljudi i deljenja na neprijatrleje i izdajnike".
"Da li je moguće u takvom drutšvu graditi poverenje - ne. Uslovi u kojima živimo ne podržavaju poverenje, nego se izgradnja poverenja tiče pre svega promene političko-ekonomskog sistema i društva u kome živimo", zaključio je Veljko Jovanović.
Dr Aleksej Kišjuhas, sociolog i docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, našalio se da se "hvata za pištolj" kada čuje sintagmu "krivo je društvo".
"Često se priča da ljudi koji odu da rade u Nemačku odjednom ne bacaju smeće u reku i ne prekoračuju brzinu na putevima, u smislu da mnogo srećnije i stabilnije društvo promeni njihovo ponašanje, ali stvari su komplikovanije od toga. Kao da je društvo misteriozni oblak i delatni entitet koji nas vuče kao lutke na uzici u jednom i drugom pravcu. Međutim, ili pa ipak, suvislije je govoriti o krivici, odgovornosti ili čak ludosti društva na sofisticiraniji način", rekao je on.
Nadalje se ipak unekoliko složio sa Jovanovićem da su neki naši problemi zaista društvene, a ne personalne prirode.
To deluje kao problem "kokoška-jaje", ali nije, nastavio je on.
Kišjuhas je primetio da Srbija stalno prolazi kroz iste obrasce i da veruje da će društvo procvetati samo kad se sa vlasti skinu Slobodan Milošević, pa Vojislav Koštunica i Boris Tadić, a sada i Aleksandar Vučić:
"A možda problem nije u njima, nego u tom srpskom društvu. Možda je supstanca srpskog društva ta koja je konzervativna, reakcionarna, tanje obrazovana, zatucana, konforna, klerikalna, uskogruda, ksenofobna. Imamo slab obrazovni sistem, otuda je u Srbiji antivakcinaštvo tako ekspolodiralo. Imamo kulturu koja je sklona ličnim vezama, umesto Veberove bezlične birokratije - otuda imamo toliku korupciju, ne zbog Tadića ili Vučića nego zbog opštih strukturnih odnosa", zaključio je Aleksej Kišjuhas.