Američki investicioni fond KKR najpoznatiji je u Srbiji kao vlasnik vodećeg kablovskog TV operatera SBB i još nekoliko uspešnih kompanija. Nedavno su predstavnici KKR razgovarali sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem o novom projektu. Reč je o ideji da se spasu firme u Srbiji koje imaju budućnost na tržištu.
Nedavni susret premijera Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima američkog investicionog fonda KKR, izazvao je veliku pažnju domaćih medija. S obzirom da je među predstavnicima KKR bio i Dejvid Petreus, osvanuli su naslovi kako bivši šef CIA trguje sa Vučićem i kupuje firme i dugove srpskih tajkuna po Srbiji.
Predstavnica United Group, koji je u vlasništvu KKR-a, Dragica Pilipović Chaffey, učestvovala je u razgovorima sa premijerom Srbije i za Glas Amerike kaže da mnogi napisi u srpskim medijima ne odgovaraju istini, a posebno ne da bivši šef CIA Dejvid Petreus kupuje firme po Srbiji:
"To nije istina, naravno. I ja čitam danima i baš mi je zanimljivo i smešno. Petreus nije direktor, niti je u nekom kreditnom odboru KKR-a. On radi kao politički i globalno ekonomski savetnik te firme."
Sumirajući utiske sa sastanka sa predstavnicima srpskih vlasti, Pilipović kaže da im se dopada ideja i projekat koji je ponudio KKR:
"Ova opcija KKR-a, čini mi se da im sviđa najviše od bilo koje druge. Zato što se ne otkupljuju dugovi po nekom mizernom diskontu, i onda se ne brine o firmama. Ako ti kupiš te dugove jevtino i samo prodaš zemlju i tri mašine – ti si se naplatio, a šta se desilo u privredi? Nego im se sviđa ta ideja da proba bar neke firme da se oporave i vode kako treba."
Projekat koji je ponudio KKR ne predviđa kupovinu firmi ili dugova, već je to, kako kaže Pilipović, pokušaj da se sačuvaju one kompanije u Srbiji za koje se proceni da mogu da opstanu i postanu uspešne:
"Oni predlažu nešto drugo od bilo kog drugog hedž fonda koji se pojavio ovde, i što je, kako ja mislim, mnogo zanimljivije i bolje. A to je da zajedno sa bankama udruže sve nenaplative plasmane jedne firme ili grupe firmi, i da probaju da ožive firmu, oporave je, i na kraju ili da je prodaju ili urade nešto sa njom što ima smisla."
Drugim rečima, tek nakon nekoliko godina, kada se kompanija oporavi i stane na noge, banke i KKR ostvaruju zaradu. Do tada, u američkom investicionom fondu su svesni da će morati da se uloži i kapital, kako bi odabrana kompanija počela da radi i zarađuje:
"Oni planiraju da daju svež novac u firmu. Kada dođete u firmu koja se zaglavila finansijski, da ne možete samo boljim rukovođenjem da je oporavite, mada je i to jako bitno. Nego da morate verovatno uložiti još nešto novca. Ni jedan od postojećih kreditora nije spreman više da uloži, vlasnik očigledno više nema novca. A oni kažu – mi ćemo ući sa tim novim novcem."
KKR, je inače u Srbiji i regionu je ostvario poslovni uspeh investicijom u sistem lokalnih kablovskim distributerima, a na listi njihovih akvizicija je i SBB, koji je postao vodeći kablovski operater u Srbiji. Zanimljivo je i da se projekat, koji je ponuđen srpskoj Vladi već realizuje i Italiji i Grčkoj.