Bankarska kriza na Kipru uzdrmala je direktorske kancelarije širom Rusije. Dopisnik Glasa Amerike iz Moskve razmotrio je štetu koju je kiparska kriza nanela ruskim investitorima.
Gradjevinske kompanije na Kipru godinama su mamile Ruse da investiraju u malo mediteransko ostrvo. Za manje od deset godina, 40.000 Rusa se preselilo na Kipar i sada čine 5% njegovog stanovništva.
Medjutim, čar Kipra je bila veća od samo bega iz moskovske hladne zime na zabavu pod mediteranskim suncem.
Kipar je nudio niske poreske stope, nisku regulativu i bezbednost evrozone.
I dok staklene kule moskovske nove finansijske četvrti i dalje stoje poluprazne, Rusi sada imaju 32 milijarde dolara na ulozima u kiparskim bankama.
Mala država Kipar sada je najveći strani investitor u Rusiji, zemlji čija je ekonomija 75 puta veća od kiparske.
Mark Galeoti prati kretanja ruskog novca. Govorio je za Glas Amerike preko Skajpa sa Njujorškog univerziteta gde predaje medjunarodne odnose.
"To je bilo skrovište za sve vrste prljavog novca, profita od kriminala ali i novca onih koji su samo želeli da izbegnu plaćanje poreza u Rusiji. Drugo, za mnoge ruske oligarhe to je mesto za obrtanje novca.”
Za ruske bogataše, Kipar je bio ključ za smanjivanje poreza.
Predstava Kipra kao sunčanog mesta za mračne ličnosti prošle nedelje je ovekovečena na karikaturi Internešnel Herald Tribjuna. Ona se odnosi na pranje novca, odnosno legalizaciju ilegalno stečenog novca.
Medjutim, Galeoti kaže da je Kipar takodje postao bankarsko utočište za rusku novu srednju klasu.
"Verovalo se da vam Kipar daje sigurnost, kao i preplanuli ten.”
Sve se to završilo ove nedelje sa kiparskom bankarskom krizom, i odlukom o uvodjenju poreza od 40% na sve depozite veće od 130.000 dolara.
Zbog toga su se na ulicama pojavile ruske zastave i protestne parole na ruskom.
Maksim Mokejev, izvršni direktor “Evansa”, moskovske kompanije za nekretnine, kaže da Rusi doživljavaju taj porez kao neprijateljski čin.
"Ljudi to primaju veoma lično. U pitanju je poverenje, koje je sada potpuno nestalo, jer su konfiskovali 40% naših depozita.”
On kaže da Rusi veruju da bi kontrola kapitala mogla da traje godinama, te da se oligarsi bore da izvuku svoj novac sa računa.
"Skoro svakog sata postoje letovi za Kipar puni ruskih biznismena koji pokušavaju da reše problem na ruski način, da iskoriste svoje veze, da urade šta god mogu, da pokušaju da budu drugačiji od ostalih i izvuku svoj novac.”
Mokejev predvidja da bi vrednost vikendica na Kipru mogla da padne za 50% ako se ruski kupci budu držali podalje od Kipra.
"Kipar je potpuno izgubio poverenje bilo kog investitora ili bilo koga ko želi da svoj novac pohrani negde.”
Kipar je možda i dalje sigurna luka za ruske turiste – ali ne i za ruske investitore.
Gradjevinske kompanije na Kipru godinama su mamile Ruse da investiraju u malo mediteransko ostrvo. Za manje od deset godina, 40.000 Rusa se preselilo na Kipar i sada čine 5% njegovog stanovništva.
Medjutim, čar Kipra je bila veća od samo bega iz moskovske hladne zime na zabavu pod mediteranskim suncem.
Kipar je nudio niske poreske stope, nisku regulativu i bezbednost evrozone.
I dok staklene kule moskovske nove finansijske četvrti i dalje stoje poluprazne, Rusi sada imaju 32 milijarde dolara na ulozima u kiparskim bankama.
Mala država Kipar sada je najveći strani investitor u Rusiji, zemlji čija je ekonomija 75 puta veća od kiparske.
Mark Galeoti prati kretanja ruskog novca. Govorio je za Glas Amerike preko Skajpa sa Njujorškog univerziteta gde predaje medjunarodne odnose.
"To je bilo skrovište za sve vrste prljavog novca, profita od kriminala ali i novca onih koji su samo želeli da izbegnu plaćanje poreza u Rusiji. Drugo, za mnoge ruske oligarhe to je mesto za obrtanje novca.”
Za ruske bogataše, Kipar je bio ključ za smanjivanje poreza.
Predstava Kipra kao sunčanog mesta za mračne ličnosti prošle nedelje je ovekovečena na karikaturi Internešnel Herald Tribjuna. Ona se odnosi na pranje novca, odnosno legalizaciju ilegalno stečenog novca.
Medjutim, Galeoti kaže da je Kipar takodje postao bankarsko utočište za rusku novu srednju klasu.
"Verovalo se da vam Kipar daje sigurnost, kao i preplanuli ten.”
Sve se to završilo ove nedelje sa kiparskom bankarskom krizom, i odlukom o uvodjenju poreza od 40% na sve depozite veće od 130.000 dolara.
Zbog toga su se na ulicama pojavile ruske zastave i protestne parole na ruskom.
Maksim Mokejev, izvršni direktor “Evansa”, moskovske kompanije za nekretnine, kaže da Rusi doživljavaju taj porez kao neprijateljski čin.
"Ljudi to primaju veoma lično. U pitanju je poverenje, koje je sada potpuno nestalo, jer su konfiskovali 40% naših depozita.”
On kaže da Rusi veruju da bi kontrola kapitala mogla da traje godinama, te da se oligarsi bore da izvuku svoj novac sa računa.
"Skoro svakog sata postoje letovi za Kipar puni ruskih biznismena koji pokušavaju da reše problem na ruski način, da iskoriste svoje veze, da urade šta god mogu, da pokušaju da budu drugačiji od ostalih i izvuku svoj novac.”
Mokejev predvidja da bi vrednost vikendica na Kipru mogla da padne za 50% ako se ruski kupci budu držali podalje od Kipra.
"Kipar je potpuno izgubio poverenje bilo kog investitora ili bilo koga ko želi da svoj novac pohrani negde.”
Kipar je možda i dalje sigurna luka za ruske turiste – ali ne i za ruske investitore.