Štedišama je dozvoljeno da podignu sa svojih računa samo do 300 evra. Juče su ispred predsedničke palate stotine demonstaranata protestovale protiv uslova međunarodne finansijske pomoći, koji najviše pogađaju štediše sa većim ulozima kao i poslovne firme.
“Naše mišljenje uopšte nije uzeto u obzir. Mislim da o tome treba obavestiti druge evropske zemlje. Ljudi treba da insistiraju da imaju pravo na svoje mišljenje i da zahtevaju da budu pitani za mišljenje pre nego što se u njihovo ime donose odluke”, rekao je jedan od demonstranata.
Drugi demonstranti smatraju da bankama ne treba dozvoliti da posledice sistemskih promašaja prebacuju na štediše.
Kiparski lideri su u ponedeljak prihvatili mere štednje kojima je Brisel uslovio 13 milijardi dolara pomoći za sanaciju kiparskih banaka. Prema usvojenom sporazumu, čiji je cilj da Kipar izbegne bankrotstvo, biće potrebna reorganizacija centralne banke, dok će druga po veličini banka Laiki, odnosno Narodna banka, biti ugašena. Kiparski ministar finansija Mihalis Saris je izvestio o predstojećem smanjenju bankarskog sektora.
“Iskreno rečeno, planiramo znatno smanjenje banarskog sektora, koji će biti mnogo više usmeren ka glavnoj ekonomskoj aktivnosti Kipra, kao i ka stranim poslovnim firmama na Kipru. Biće zatim znatno smanjen obim bankarskih finansijskih zajmova, uključujući ukidanje povezanosti sa pojedinim zemljama, u kojima je – rekao bih – došlo do nepotrebnih avantura,” rekao je Saris.
Evropski lideri ističu da će dogovoreni finansijski paket spasiti Kipar od bankrotstva, koje bi moglo da primora tu zemlju da napusti evrozonu.
U međuvremenu, kiparski Turci izražavaju solidarnost sa kiparskim Grcima u ovim kritičnim danima.
“Ne volim to što se dešava. Da smo mi, kiparski Turci pogođeni takvom situacijom… moram da kažem da sam pre svega Kipranin. Mi smo kiparski Turci, oni su kiparski Grci, ali svi smo mi Kiprani,” rekao je vlasnik prodavnice suvenira, Nazim Kizilbor.
Do podele Kipra došlo je 1974.
“Naše mišljenje uopšte nije uzeto u obzir. Mislim da o tome treba obavestiti druge evropske zemlje. Ljudi treba da insistiraju da imaju pravo na svoje mišljenje i da zahtevaju da budu pitani za mišljenje pre nego što se u njihovo ime donose odluke”, rekao je jedan od demonstranata.
Drugi demonstranti smatraju da bankama ne treba dozvoliti da posledice sistemskih promašaja prebacuju na štediše.
Kiparski lideri su u ponedeljak prihvatili mere štednje kojima je Brisel uslovio 13 milijardi dolara pomoći za sanaciju kiparskih banaka. Prema usvojenom sporazumu, čiji je cilj da Kipar izbegne bankrotstvo, biće potrebna reorganizacija centralne banke, dok će druga po veličini banka Laiki, odnosno Narodna banka, biti ugašena. Kiparski ministar finansija Mihalis Saris je izvestio o predstojećem smanjenju bankarskog sektora.
“Iskreno rečeno, planiramo znatno smanjenje banarskog sektora, koji će biti mnogo više usmeren ka glavnoj ekonomskoj aktivnosti Kipra, kao i ka stranim poslovnim firmama na Kipru. Biće zatim znatno smanjen obim bankarskih finansijskih zajmova, uključujući ukidanje povezanosti sa pojedinim zemljama, u kojima je – rekao bih – došlo do nepotrebnih avantura,” rekao je Saris.
Evropski lideri ističu da će dogovoreni finansijski paket spasiti Kipar od bankrotstva, koje bi moglo da primora tu zemlju da napusti evrozonu.
U međuvremenu, kiparski Turci izražavaju solidarnost sa kiparskim Grcima u ovim kritičnim danima.
“Ne volim to što se dešava. Da smo mi, kiparski Turci pogođeni takvom situacijom… moram da kažem da sam pre svega Kipranin. Mi smo kiparski Turci, oni su kiparski Grci, ali svi smo mi Kiprani,” rekao je vlasnik prodavnice suvenira, Nazim Kizilbor.
Do podele Kipra došlo je 1974.