Iskusna operativka Centralne obaveštajne agencije i sadašnja zamenica direktora Đina Haspel obećala je pred američkim zakonodavcima u sredu da neće obnoviti program surovog ispitivanja zatvorenika. To pitanje je postalo potencijalna prepreka njenoj potvrdi na mestu direktorke špijunske agencije.
"Mogu da vam pružim lično obećanje, jasno i bez rezerve, da pod mojim liderstvom CIA neće ponovo pokrenuti takav program pritvaranja i ispitivanja zatvorenika", izjavila je Haspel.
Ona je izjavila da ne bi izvršavala nikakva naređenja predsednika Trampa za koja bi smatrala da su moralno neprihvatljiva. Predsednik Tramp je, u toku predizborne kampanje, obećao da će SAD ponovo primenjivati simulirano davljenje, tehniku ispitivanja zatvorenika koju su primenjivali istražitelji CIA-e ali je sada zabranjena i obećao druge, "daleko gore" tehnike.
Haspel je svedočila pred senatskim Odborom za obaveštajna pitanja na pretresu za potvrdu koji je usredsređen na njenu ulogu u sprovođenju programa "pojačanih tehnika ispitivanja zatvorenika" za vreme administracije predsednika Džordža W. Buša, i njegovog mogućeg zataškavanja.
Haspel je istakla da američki zakon sada jasno zabranjuje pojačane metode ispitivanja i dodala: "U potpunosti podržavam tretman zatvorenika kakav se zahteva zakonom."
2002. Haspel je na kratko nadzirala tajni zatvor CIA-e na Tajlandu, gde su zatvorenici bili podvrgnuti simuliranom davljenju i drugim surovim tehnikama ispitivanja koje se smatraju torturom. Ona je takođe optužena da je napisala memorandum pozivajući na uništenje 92 video trake sa snimcima takvog ispitivanja zatvorenika. Trake su uništene 2005. što je dovelo do istrage Sekretarijata za pravosuđe koja je okončana bez podizanja optužnica.
CIA je u više navrata odgovarala na te optužbe, navodeći da su potezi Haspel bili legalni. Agencija je takođe branila njen rad na funkcijama u inostranstvu kao i ulogu u uništenju video traka.
CIA je čak deklasifikovala i objavila memorandum iz 2011. koji je napisao bivši zamenik direktora CIA-e Majkl Morel a u kojem se Haspel oslobađa bilo kakve krivice u vezi sa tim trakama.
Skoro dva meseca od kada je CIA pokrenula do sada skoro neviđenu kampanju u odnosima s javnošću da bi Haspel osvojila poziciju direktorke, naredni dani će tvorcima te kampanje pokazati da li je on uspeo ili je predstavljao promašaj.
Uprkos kampanji, Haspel je poželela da povuče svoju nominaciju za direktorku CIA-e i samo pristala da nastavi sa kandidaturom posle višečasovnog razgovora sa zvaničnicima Bele kuće koji su je nagovorili da ne odustaje.
Đini Haspel je potreban 51 glas da bude potvrđena kao prva žena direktor CIA-e. Trampovi republikanci imaju većinu od 51 prema 49 glasova u Senatu. Hapsel bi na mestu direktora CIA-e nasledila Majka Pompea, bivšeg republikanskog kongresmena koji je prošlog meseca potvrđen kao državni sekretar.
Međutim, najmanje jedan republikanac, senator Rend Pol, izjavio je da se protivi njenoj nominaciji dok su drugi rekli da će sačekati da čuju njene odgovore na pretresu. Nijedan demokrata do sada joj nije iskazao podršku.
Današnje svedočenje Haspel na Kapitol hilu prekinuto je nekoliko puta dok su iz sale izvođeni demonstranti koji su glasno protestovali zbog njene uloge u spornom programu ispitivanja zatvorenika.