Oko tri miliona mladih Amerikanaca pojaviće se na tržištu rada ove godine nakon brojnih diplomskih svečanosti na koledžima i univerzitetima širom zemlje. Pošto je stopa nezaposlenosti na najnižem nivou u poslednjih 10 godina, izgleda da bi ovo mogla da bude dobra godina za mnoge diplomce. Medjutim, uspeh bi mogao da zavisi i od toga da li su spremni da nastave da uče i da idu tamo gde se radna mesta nalaze.
Vreme ne čeka ni na koga, ali ako biste mogli da birate godinu za diplomiranje - 2017. bi bila dobar izbor., kaže Nikol Smit, glavni ekonomista u Centru za obrazovanje i radnu snagu Univerziteta Džordžtaun.
“Imamo jednu od najnižih stopa nezaposlenosti od maja 2007. što znači da je verovatnoća da diplomci nadju posao zaista dobra.”
"Sjajno, zaista se osećam izvanredno.”Ziba Manavi je stekla zvanje magistra biohemije, ali je svesna da u današnjoj ekonomiji njeno obrazovanje tek počinje.
“Zato što se nauka nikad ne završava. To znači da niste ograničeni samo na 4 ili 5 godina studija, već morate da učite celog života.”
Šanse za zapošljavanje za medjunarodne studente su nešto komplikovanije zbog viznog režima. Uprkos tome što je stekao zvanje doktora hemije, Džongju Mou kaže da će verovatno morati da se vrati u Kinu da bi započeo karijeru.
“Da li bih više voleo da nadjem posao ovde? Svakako, kada bih imao izbor.”
I drugi diplomci se suočavanju sa sličnim dilemama. Analitičar iz firme Bankrate.com, Mark Hemrik kaže u razgovoru putem skajpa da se u današnjoj ekonomiji prilike nalaze tamo gde su radna mesta.
“Najveća potražnja za radnicima postoji na obe obale, u sredini zemlje – ne toliko. To znači da i dalje ima onih koji ne prolaze tako dobro ili ih je zaobišao ekonomski oporavak.”
A šta je sa onima koji očekuju bolje plaćene poslove u industriji?
“Ti poslovi će zahtevati mnogo više znanja nego što je bio slučaj sa prethodnim generacijama.”
Smit dodaje da su 70-ih godina prošlog veka radna mesta u industriji činila dve petine svih radnih mesta u Americi, dok danas čine manje od jedne desetine.